АРХИВ.doc

Пре двадесетседам година, пре свитања 23. априла у 2 сата и 6 минута, Нато снаге су бомбардовале производно-емисиони центар Телевизије Београд у Абердаревој улици. Пројектил је погодио Терминал, Телекино, Тејп, Одржавање, Режију програма, Мастер, Студио 1 са пратећим просторијама, портирницу са улазним холом – збрисао зграду од крова до темеља и усмртио шеснаест људи на радним местима. Животе су изгубили: техничар у размени Дарко Стоименовски (25), техничар мастера Небојша Стојановић (26), шминкер Јелица Мунитлак (27), видео миксер Kсенија Банковић (27), радник обезбеђења Драгорад Драгојевић (27), камерман Александар Делетић (30), електричар Драган Тасић (30), дизајнер програма Синиша Медић (32), техничар размене Славиша Стевановић (32), техничар размене Иван Стукало (33), радник обезбеђења Дејан Марковић (40), радник обезбеђења Милан Јоксимовић (47), техничар мастера Бранислав Јовановић (50), монтер Слободан Јонтић (54), прецизни механичар Милован Јанковић (59), режисер програма Томислав Митровић (61). Они који су их познавали памтиће их заувек, они који нису треба да упамте имена људи који су изгубили живот само зато што су радили свој посао, зато што су тај посао изабрали и волели, што су га одговорно, професионално и дисциплиновано обављали, на свом радном месту, у свом радном времену. А неко други, непознат и безимен вођен политичким и војним безумљем, уништио је у једном трену свих шестанаест живота.

Три приче у једном дану - Снимано поводом десет година од НАТО бомбардовања, емисија почиње уводним прилогом "Рушевина мог живота" по тексту Бојане Андрић, затим следе три приче: прво казивање је о Синиши Медићу који је погинуо у Режији програма, док је контролисао квалитет слике и тона пре него што ће телевизијски сигнал отпутовати ка аудиторијуму. О свом брату говори Мирослав, запослен у Телевизији Београд од 1989, који је у време снимања радио као контрола камере у ТВ студијима у Kошутњаку. Друго казивање је о Режији програма, која као специфичан програмски блок постоји од првог дана постојања (сваке) телевизијске куће, а о томе сведочи Милан Радованац, режисер програма у пензији. Он спомиње све људе који су радили током протеклих деценија, а нарочито у ратним условима 1999, који и у миру и у рату нетремице дежурају на последњем програмском пункту, пре него што ће тај програм угледати милионско гледалиште. Радованац је почео да ради 1967. у тек отвореној згради у Абердаревој, а сада говори стојећи у рушевини, на ивици ничега, односно оног што је некад била соба Режије програма. Треће казивање је ништа мање потресно иако долази од особе ван платног списка РТС-а, а јесте сећање композитора Зорана Симјановића који је задужио нашу кућу музичким шпицама и композицијама за култне програме – број им се не зна – а и сада говори, језиком музике о 78 дана бомбардовања и о ноћи између 22. и 23. априла 1999. године.

- Учесници: Мирослав Медић, Милан Радованац, Зоран Симјановић

- Реализација: Борислав Ристовић, Радош Милосављевић, Љуба Матешић, Синиша Лепојевић, Горан Радусин, Драган Kовачевић, Гордана Грдановић, Сандра Милошевић, Милена Јекић, Нада Додиг Зилџић, Бојана Андрић

- Снимано 10.04.2009, Редакција за историографију

Абердарева = Телевизија - Видео сећање реализовано према истоименом тексту инжењера Александра Луја Тодоровића објављеног поводом уништења зграде производно емисионог ТВ центра у Абердаревој, у којем се говори о "мирнодопском" периоду, о медијским достигнућима техничког и програмског сектора и стотинама стучњака и уметника који су пунили ово ТВ здање да "буде жижа, жариште и синоним за телевизију у телевизијско стваралаштво".

- Припремили: камера Бранко Пелиновић, избор музике Ана Милићевић, монтажа Зорица Благојев, аутор Бојана Андрић

- Снимано 15.04.2008, Редакција за историографију

Уредници Милена Јекић Шотра, Ивана Нићифоровић