уторак, 31. мај 2022, 17:30
Право на сутра: Крушевац нови дом
Када је у јуну 1999. године избегло српско становништво са Косова и Метохије морали су да нађу уточиште. Већина није знала куда па пође. Многи су дошли у Крушевац где их је локално становништво прихватило и помогло у најгорим тренуцима.
Гостопримство које су осетили од Крушевљана је изузетно им је важно, а сваки део града им је утеха јер их подсећа на Косово и Метохију. Близу Крушевца после много година подстанарског живота скућили су се Ђорђевићи из Косова Поља.
И поред тешкоћа које су имали, расељени Срби желе да се врате тамо где су одувек живели, тамо су цркве и стара гробља која желе да обележе и сачувају.
У крушевачком селу Пасјаку скућили су се Васићи из Гњилана. Живе од пластеника и тако прехрањују породицу.
Млади брачни пар Ђорђевић са двоје деце живи надомак града, скућили су се али код њих све, кажу, почиње и завршава се на Косову и Метохији. Не мире се са неправдом коју су као деца преживели од Албанаца јер су им сву породичну имовина уништили и узурпирали. Патњу својих родитеља кажу гледали су сваког дана.
Сваке године у Крушевцу се окупљају расељени Срби из Подујева и оближње Доње Дубнице, некада великог и богатог српског села. На тај начин одржавају контакт и чувају стара пријатељства и родбинске везе. Њихова жеља је да се врате у завичај.
Подсећају да су и седамдесетих и осамдесетих година имали проблеме на Косову и Метохији јер су Албанци и тада протеривали српско становништво а њихову имовину уништавали и тако плански нарушавали мир у тој средини.
Повереник Комесаријата за избеглице и миграције у том граду Иван Бркић води бригу о потребама расељеног становништва са Косова и Метохије.
Крушевац се све више економски развија, захваљујући томе стварају се услови за посао. Циљ је да се млади задрже у свом месту и на томе се плански ради каже Александар Јовановић, заменик градоначелника. Економска помоћ расељенима пружа се годинама, али је најбоље и природно решење да се прогнано становништво врати у своја села и градове широм Косова и Метохије.
Аутор емисије: Светлана Вукмировић
Сниматељ: Горан Копривица
Тонски сниматељ: Мирослав Радишић
Расвета и возач: Далибор Милутиновић
Коментари