Право на сутра: Деца су украс света

Тамо где има деце, има и радости. Где има деце, праве се планови. Где има деце, има будућности, а село Сушиће, на оштром обронку Шар планине, на крајњем југу Космета, баш је такво.

Станојковићи из Сушића, Љиљана и Миодраг и њихово тринаесторо деце, најмногољуднија су породица у општини Штрпце и најчешћи разлог доласка новинарских екипа у ово село. Неретко и добрих људи, који дођу да их посете, помогну или упуте дарове и пошиљке које могу донекле ублажити суромаштво у коме живе. Једини стални приход је социјална помоћ и дечији додатак који добијају. А, ова дивна породица се заправо и не жали, кажу богати су оним највреднијим - дечјим осмесима.

За село Сушиће чак и мештани оближњег Штрпца кажу да је на крају цивилизације и има само један једини пут, који води до вароши, удаљене 10 километара.

Село Сушићи је најудаљеније у општини Штрпце, помињано је некада и због напада на недужне.

Много занимљивости о селу и целом крају сазнали смо од директора основне школе, који и овде, у Сушићу, где се налази истурено одељење за ученике млађих разреда, не само свако дете већ и сваког мештанина познаје.

На радости са којом стижу у школу, малишанима из Сушића би деца из града можда позавидела. А, школско двориште је заправо њихово једино игралиште.

Срећни су и малишани, њихови родитељи, баке и деке, који су се након вишедеценијског, а привременог преживљавања у овдашњим колективним центрима, уселили у нове станове, у насељу на ободу Штрпца. Досањали су свој сан.

Јесен лагано боји обронке шарпланинског масива. У складу с тим и вредне женске руке у селу Севце, справљају традиционалну зимницу. Жене које су од овог посла направиле и солидан бизнис заједничким снагама. За пример другима шта се све може кад се вредне руке сложе. Мало смо их омели, али и припомогли.

Сниматељ: Александар Агбаба
Монтажерка: Весна Грба
Редитељ: Бојан Воркапић
Ауторка и уредница: Татјана Манојловић