Мира Адања Полак: Ексклузивно

Сувише дуго траје

Била сам у психијатријској болници "Драгиша Мишовић" која има дугу традицију у лечењу људске душе. После годину дана од првог разговора са професором Владимиром Дилигенским, неуропсихијатром, разговарала сам о томе шта сада чинити у ситуацији безвољности, депресије, када су услови живота измењени.

Велики број људи долази код њега да се пожали после прележаног ковида. Обилази и пацијенте на самој клиници који од ковида болују, помаже својим колегама када се суочавају са умирањем својих колега.

Сувише дуго траје пандемија која оставља траг у телу и на људској души. Врата његове ординације у којој је провео више од три деценије стално су отворена. Ко год би дошао у ову болницу није био враћен, сада у ситуацији када је помоћ оболелом неопходна.

Читава атмосфера у којој живимо ствара озбиљне душевне поремећаје који се морају лечити као и свака друга болест. Јављање на време код дуготграјније депресије безвољности и промене понашања може се излечити и човек се враћа у своје нормално стање. Ситуација у којој живимо није нормална и она изазива различите реакције код различитих људи.

Када све прође треба се потрудити да ожиљци буду што мањи јер немају сви јаке одбрамбене механизме. Професор Дилигенски саветује како савладати ситуацију у којој смо се нашли.