Мира Адања Полак: Ексклузивно

Када се једног лета појавио у Београду Гојко Митић мора да је био у неверици да је ретко ко знао за његову невероватну каријеру. У некадашњој Источној Немачкој, а касије и у уједињеној Немачкој када је иза себе оставио велики број авантуристичких филмова у којима је играо Индијанца, а временом почео да се и бори за њихова права. Био је права звезда. Његов рођак ми је све испричао а у Београд је дошао да добије плакету Југослеовенске Кинотеке за допринос европској кинематографији.

Његов "Винету" је годинама пленио и младо и старо, а његов невероватан горштачки и заводљив изглед био је симбол здравља мушкости и снаге. Уживао је у својој слави не хајући много за чињеницу да овде и нисмо знали где је све успео Гојко Митић. Ретроспектива његових филмова тих специфицних источнорвропских вестерна била је већ једном у Југословенској кинотеци али тада га нико није позвао да дође у Београд.

Миру Јевтић-Рубен познајем дуго јер је са својим велики талентом добила највећа могућа признања и као млади пијаниста, никада не заборављајући шта значи када млад човек добије праву прилику у право време у развоју свог талента. Зато је њен Фестивал пијанизма у Санкт Петербургу, који је организовала са Валериј Гергијевим и који се одржава два пута годишње, права лансирна рампа за велике таленте у пијанизму.

Концерте одржава широм света, иницијатор је и фестивала пијанизма у Аустралији и први је сарадник и пријатељ највећег диригента у свету Валериј Гергијева.

Поновни сусрет у Санкт Петербургу још једном ме уверава да у свету уметности и креативности оргиналност је још увек највећи гарант успеха и опстанка.

Разговор у хотелској соби где увек мора да буде клавир и пред наступ у Марински Театру у Санкт Петербургу Мира Јевтић говори о постулатима трајања и успеха у уметности