Час анатомије: Дисиденти у култури некад и сад

Џулијану Асанжу прети 170 година затвора. И док је он за део јавности херој, за званичну Америку он је прекршитељ Закона о шпијунажи.

Слободарски идеал је непрекидно кроз историју у сукобу са нужношћу политичког поретка. Интелектуалци и уметници, бивајући често на страни слободарског идеала, такође су често били осуђивани, стигматизовани, апатриди.

Данас, тридесет година од пада Берлинског зида, чини се да је актуализовано питање дисидената. Током Хладног рата на Запад су одлазили уметници и интелектуалци неспремни да прихвате ауторитарност владајућих система у својим државама. Најпознатији, Александар Солжењицин, постао је "човек епохе", Милану Кундери недавно је, после 40 година, враћено чешко држављанство. Писац Добрица Ћосић је у социјалистичкој Југославији важио за једног од првих дисидената а културна историја земаља иза Гвоздене завесе је и историја забрана.

Ново издање Часа анатомије анализира однос државе према дисидентима у култури, личност дисидената, питање феномена контроверзе који се везује за њих и актуелну културолошку слику уз питање: ко су били дисиденти некада а ко су данас, шта се деси када идеје некадашњих дисидената постану официјелно прихваћене и да ли је то могуће и на којим пољима се тада отвара простор за неке будуће дисиденте.

У емисији о томе разговарају редитељ Боро Драшковић, историчар Предраг Марковић и новинар и песник Драгослав Дедовић

Уреднице емисије: Марија Ненезић и Јасмина Врбавац