Мира Адања Полак: Ексклузивно

Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић" у Београду већ дуго је прокишњавао кров, а фасада је одавно заслужила реновирање. Амерички амбасадор Кајл Скот дошао је у ово здање да види како одмичу радови у чијем је финансирању учествовала америчка амбасада, а директор библиотеке Александар Јерков му је све показао.

На самом улазу, у холу ове велелепне грађевине у центру Београда налази се скулптура чувеног америчког индустријалца, филантрописте и магната Ендрју Карнегија за кога знамо да је саградио чувени Карнаги Хол у Њујорку и чија је фондација поклонила неколико значајних рукописа и докумената још 1927. године овој библиотеци у Београду.

Ту су се нашли манускрипти, значајни записи, докторске дисертације као и поједине древне књиге у дигиталном облику лаке студентима за гледање и коришћење. Ту је и она књига из ботанике, на улазу, која привлачи пажњу.

Зграда библиотеке била је доста оштећена тако да је ова донација дата за обнову била јединствена прилика да обиђем неке депое у које никда нисам ушла и сазнам неке детаље који су непознати нашој јавности.

У разговору са бибилотекаром у реконструисаној соби Иисдоре Секулић држала сам књиге Михајла Пупина, видела завештања Николе Тесле као и ретке манускрипте из 17. века. Сазнала сам да је амбасадор као студент радио у библиотеци тако да му је ово снимање било више пријатност него протокол.

Срела сам др Мирослава Милачића, признатог стручњака, члана европског барда ортодоната, човека који се бави реконструкцијом вилице и за то је добио велика признања у свету а сада широм света обучава своје младе колеге. Већ дуго живи у Швајцарској, али у Порторож, где сам га срела, дошао је на велики скуп својих колега да размене искуства о томе шта је у овој области најновије. Његове иновације се прате. Школовао се код нас, био успешан у свом послу а мене је интересовало зашто је отишао из земље, шта је био разлог? Када је то било?

Пуковник професор др Слободан Обрадовић је начелник клинике за кардиологију и ургентну интерну медецину ВМА који је први у нас посебном методом отклонио заглављен тромб из плућа без операције.

Тај угрушак крви заглављен у плућима је раније најчешће доводио до великих компликација и смртног исхода, али данас ту методу коју примењује професор Обрадовић он дели са својим колегама и у Сремској Каменици.

Препознат по свом приступу лечењу у стручним круговима и ван своје земље говори о том начину отклањања тромба и указује и на алармантност када се то догоди, указујући на значај у препознавању таквих ситуација.

До недавно тромб у плућима значио је често крај живота а данас и без операције може да се види где се угрушак заглавио у плућном крилу. То спасава живот пацијенту.