Живот и стандарди: Заборављени у побрђу Косовске Каменице

У косовскокаменичкој општини неколико је села до којих се тешко стиже и ретко долази. Мештани кажу да се осећају изоловано, заборављено и јако усамљено.

И теренским возилом, по сувом времену, успон до Ваганеша тешко је савладати. Распитали смо се о демографском саставу села и сазнали да је свега једна српска кућа остала у селу, али у дану нашег доласка баш никога није било.

Тешко је речима дочарати оно што вас притисне када закорачите у простор који је доскора очито био дом... Неко је носио гумену обућу, спавао на изгужваном кревету и пио кафу из малих шоља.

У повратничко село Љештар стижемо истовремено са доставним возилом које свакодневно допрема топли оброк из Народне кухиње. Цело село се такорећи окупило ту, њих на прсте једне руке да набројимо, са посудама за храну. Сви су старији људи пристиснути бременом болести и година.

Доња Шипашница некада је била село са већинским српским становништвом. Одавно није тако... Међу скоро двеста албанских, сада је тек пет српских домаћинстава.

О некадашњој бројности сведочи тек старо гробље, претежно зарасло у коров. Преостали Срби, свега неколицина, тешко одржавају ово место и успомене на претке.

О страдањима сведочи и црква посвећена Светој Петки, тик испод сеоског гробља. Нарушена протоком времена и још више вандализмом...

Ауторка:Татјана Манојловић
Сниматељ: Александар Агбаба
Монтажа: Марко Роксандић
Реализаторка: Биљана Ердељан