Вавилон

Светислав Басара, рођен 1953. године у Бајиној Башти спада међу првих пет најбољих српских књижевника последњих 30 година још од времена када је 1987. године објављен роман Фама о бициклистима који је веома брзо стекао статус култне књиге. Као изузетно плодан писац, Басара је до сада написао близу 40 књижевних дела, збирки приповедака, драма, есеја и преко 20 романа. Иако признат, читан и цењен и од стране критике и од стране публике, све до добијања Нинове награде 2006. био је носилац само једне књижевне награде, Награде Жељезаре Сисак, о чему више пише и у најновијем роману, Андрићева лествица ужаса. Апсурд као неодвојиви део његовог књижевног креда, као да се непрестано прелива из његове литературе у живот, што је на неки мистични начин и очекивано за Светислава Басару. Апсурдно је и веровање да је без сумње изванредан роман, Фама о бициклистима и даље његов најбољи роман.

Неке од Басариних основних теза и књизи есеја Дрво историје, се протежу од Фаме о бициклистима, до последње књиге Андрићева лествица ужаса, а темеље се на бодријаровском симулакруму по коме је цео наш живот симулација, дупликат стварног, илузија, потом на Фукујаминој теорији о крају историје, на иронизовању Фројда и Ничеа, али оно по чему се Басара разликује је парадоксалне, (а какве друге) природе, јер су све постмодерне теме пропуштене и кроз призму религијских, пре свега хришћанских, али и мистичких традиција.

Ово су само неке од тема о којима Басара говори за Вавилон, а у овом Вавилону ћемо се уверити да је једна емисија за разговор са овим луцидним и надахнутим ствараоцем недовољна да се дубље разуме његова поетика, као и да се одгонетну све тајне споне и лавиринти којима се Басара креће преспајајући живот, свакодневицу, историју, онострано и литературу и доводећи их на непоновљив начин у раван уметничког дела.

Уредник: Јасмина Врбавац
Сниматељ: Периша Ђинђић
Режија: Марко Шотра