Живот и стандарди: Српско наслеђе - Борба за прошлост

Колико су српски манастири и цркве из средњег века угрожени показао је мартовски погром 2004. године. Тада је више од 35 светиња срушено и горело у присуству међународних војних снага.

Уследио је перфидан покушај присвајања имовине Српске православне цркве тврдњама да српско наслеђе припада и Албанцима. Прошле године Приштина није успела да постане члан Унеск-а, али је извесно да Албанска власт неће одустати од таквих намера. Како би заштитила своје духовно и културно наслеђе Србија је појачала дипломатску борбу.

Научни сарадници Византолошког института САНУ кажу да где год постоји озбиљан политички проблем или сукоб који има етничку компоненту да су онда и историја и прошлост поље борбе.
Аутентични српски записи на фрескама јасно говоре ко су њихови ктитори.

Старе џамије и амами припадају отоманском периоду, па се о Албанском наслеђу на Косову и Метохији не може говорити, тврде стручњаци. Култура, просвета и образовање предуслов су опстанка једног народа на одређеној територији.

Зато је подизање свести о важности очувања српске културе на Косову и Метохији најважније питање. У том циљу важну улогу има и Универзитет у Приштини са седиштем у Косовској Митровици.

На који начин сачувати и заштитити стара гробља и древне српске манастире и цркве сазнајемо у емисији у којој говоре историчари, научни сарадници Византолошког института, представник Канцеларије за Косово и Метохију, министар културе и информисања и други.

Аутор емисије Светлана Вукмировић

Сниматељ Душан Живковић
Монтажа Бранислав Поповић
Реализација Зорица Мијаиловић