Живот и стандарди: Трепча

Налазишта олова и цинка на Косову и Метохији сматрају се највећим у Европи. Та руда тренутно се експлоатише у рудницима Црнац и Бело Брдо у општини Лепосавић.

Трепча се током деценија развијала, али унапређивала је и друге фабрике, па је растао и број радника. У свом систему некада је имала и фабрику ловачке муниције, фабрику накита и пет фабрика акумулатора у Косовској Митровици, Пећи, Новом Пазару, Сомбору и Бујановцу.

Доласком међународних снага 1999. године на тло јужне спрске покрајине када је власт преузела УНМИК администрација руководство Трепче и радници су и поред јаког притиска успели да опстану и сачувају производњу, али само у северном делу док су сву другу имовину Трепче насилно преотели Албанци. Под изговором спречавања еколошког загађења војном акцијом УНМИК је преузео административну управу над комбинатом 2000. године и успоставио интернационални менаџмент који је радио до 2006. године.

Трепча има три хиљаде запослених, од тога броја педесет одсто њих су прогнани радници Старог трга или из фабрике која је у јужном делу Митровице у којој раде искључиво Албанци. Индустријски гигант у Звечану гарант је егзистенције Србима на северу Косова и Метохије.

Недавним усвајањем Закона о Трепчи албанска власт покушава да потпуно измени власничку структуру комбината, потпуно игноришући постојање Срба у рудницима али и на Косову и Метохији. Такав поступак за српске раднике и пословодство Трепче је неприхватљив. Поруке из Приштине шаљу негативну слику и пословним партнерима Трепче и могу да угрозе пословање и стабилан имиџ тврде у тој компанији.

У емисији говоре радници, руководство Трепче и други.

Аутор емисије Светлана Вукмировић

Сниматељ Владимир Јовановић
Монтажа Бранислав Поповић
Реализација Зорица Мијаиловић