Арт зона: Легат Петра Лубарде

Начин на који је 1957. године, са супругом Вером, усељен у репрезентативну вилу на Дедињу, у Иличићевој улици, у близини Титове резиденције, поседује анегдотски карактер, али јесте и парадигма једног минулог времена. Наиме, угледна страна делегација, која је дошла у званичну посету Југославији, желела је да обиђе атеље чувеног Лубарде. Сликар, који је стварао у скромном атељеу, по хитном поступку, наредбом „са врха", пресељен је у здање на Дедињу.

Неколико месеци после сликареве смрти, у лето 1974. године, у једном делу куће постављен је легат Петра Лубарде, који је затворен за јавност 1983. године. Од тада, па све до смрти сликареве удовице 2008. године, дакле, читавих четврт века, и поред неколико неуспелих покушаја реанимације Атељеа Петра Лубарде, ова кућа егзистира као опскурно место, где се Лубардина дела секу, распарчавају, нестају под неразјашњеним околностима.

Три деценије након што је затворен за јавност, укључујући шест година интензивног, разгранатог и свеобухватног рада на обнови по највишим музеолошким стандардима, 23. децембра минуле године Легат Петра Лубарде поново је отворен.

О различитим аспектима обнове Легата Петра Лубарде у емисији сведоче: директорка Куће легата у периоду 2009-2014. године мр Ана Вељковић, директорка Централног института за конзервацију у Београду проф. др Мила Поповић Живанчевић, конзерватор-рестауратор мр Вања Јовановић, арх Мирјана Грубер, директор Куће легата Филип Брусић Рено, кустос Ксенија Самарџија, и секретар за културу града Београда Владан Вукосављевић.

Уредник и аутор: Данијела Пурешевић

Режија: Марко Шотра