Да Можда Не

Обичај постизборне поделе посланичких мандата, без обзира на редослед на листи и пракса бланко оставки, оцењени су од стране Венецијанске комисије као неприхватљиве и у супротности са европским стандардима. "Ово представља озбиљно кршење слободе посланика да изрази свој став", наводи се у мишљењу. Комисија истиче да се овиме партијском вођству даје "претерана моћ".

Став је и превише јасан: посланички мандати припадају изабраним посланицима, а не њиховим партијама. Међутим, у нашем Уставу стоји да посланик може свој мандат ставити на располагање странци која га је кандидовала. Како практично разрешити сукоб потреба партијских олигархија за контролом и императива слободе посланика. Чији допринос је већи: партије за избор посланика или кандидата да партијска листа освоји гласове. Може ли се смислити "креативно решење" или се мора мењати Устав?

Венецијанска комисија, такође, је указала Србији да је нацртом Закона о финансирању политичких партија предвиђено да се исувише велики износ новца додели странкама. Износ новца предвиђен за странке је удвостручен, упркос оцени Комисије да би требало размислити о смањењу.

Разумљиво је да странке немају исти однос према себи као према другим сегментима друштва, од којих се без изузетка тражи стезање каиша. Како избећи ову нелагодност и подмирити апетите партија?

У емисији Да Можда Не, Оливере Ковачевић, говориће:

Чедомир Јовановић, председник ЛДП-а,
Милош Алигрудић, шеф посланичке групе ДСС-а у Скупштини Србије,
Марко Ђуришић, председник Извршног одбора ДС-а и
Славиша Орловић, професор Факултета политичких наука.

Шта Србија мисли о себи у емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић.

Објављујемо истраживања јавног мњења, које је специјално за ову емисију урадио Истраживачки центар РТС-а.

Илустрације за потребе емисије урадио Горан Ратковић.