среда, 09. феб 2011, 10:05

Tраг - Црчево

Српско село Црчево, прикљештено обронцима Голије и Пештера, за десет година, прошло је пут од места које је требало да буде избрисано са географске карте, до села пуног живота, као по старој која каже да "живот и вода увек нађу пут".

Као што су, као божјом руком вођене, у последњој деценији, у цео гранични обод опустелих српских села ка Космету, (на подкопаоничке падине и пештерске крајеве пуне нежења), почеле да пристижу најпре стидљиво - по која, а потом у великом броју и овде су стигле девојке из Албаније - и донеле живот.

"Божији прст" се овде, можда, огледа у томе што су младожењама Ђоковићима у Црчево све снаје из Албаније дошле са презименом Ђокај (уобичајено презиме за покатоличене Србе Ђоковиће из скадарског региона).

Да није камере Јавног сервиса, животна прича дојучерашњих нежења и сељана Црчева остала би у сенци слике опште пропасти српског села.

Ни Црчево још није спашено.

На први поглед идилична зимска слика из беспутног дела Голије младеначког "белог веша" и дечије одеће, разапетих за сушење између кошара, покривених сламом, само је, реално гледано, последње упозорење држави.

Аутор - Миле Јаснић

Уредник - Љубисав Алексић