недеља, 30.01.2011, 14:10 -> 16:54
Време је за бебе
Ружица као московскa ружa
У знак сећања на догађај који се пре девет година одиграо у московском метроу када је из руку свог колеге Ђорђа Панића, тада студента руског језика и књижевности, примила ружу дугу метар и по и са цветом од десет центиметара, Јелка Панић (32) је својој другој ћерки, рођеној у новембру прошле године, дала име Ружица. Уз малену Ружицу, Јелку, и Ђорђа, главни актери данашње епизоде су и њихово двоје старије деце, прва ћерка Невена (7) и син Вукашин (4).
Јелка и Ђорђе су по занимању професори руског језика и књижевности и живе у Лончанику, селу удаљеном осам километара од Уба. Јелка је наставник у ОШ "Рајко Михајловић" у селу Бањани удаљеном 20 километара од њихове куће, док Ђорђе сваки радни дан прелази по 50 километара до Београда где ради као преводилац за руски језик у иностраној компанији.
За разлику од радних места која су удаљена, у непосредној близини младог брачног пара, скоро под истим кровом, живе деда, баба, прадеда и прабаба, па су Јелки и Ђорђу неке обавезе олакшане.
Иначе у Лончанику живе 462 пунолетна становника, а просечан број чланова по домаћинству износи 2,99. Зато Панићи заслужују наклон и поштовање, јер иза Ружице стоји запета, а не тачка. Јелка je jош пре склапања брака обећала Ђорђу бројно потомство.
Режисер: Мирослав Петковић
Продуцент: Небојша-Неле Гарић

Autor:
Небојша Гарић Ненад Огњеновић Мирослав Петковић
Док Србијом кружи феномен недовољног рађања у њој живе и брачни парови који поштују култ потомства и који без страха и са много љубави прихватају обавезу да буду очеви и мајке. [ детаљније ]
Коментари