Да Можда Не

Посета председника Србије Бориса Тадића Вуковару и Осијеку, местима страдања Хрвата и Срба током рата 1991, корак је ка нормализацији односа у региону, али и догађај који је изазвао мноштво контроверзних коментара.

Да ли је најновији талас извињења и гестова помирења лидера Србије, Хрватске и Босне и Херцегорине израз аутентичне потребе процеса нормализације односа међу државама или императив придруживања заједници Европске уније?

Новоизабрани бошњачки члан Председништва БиХ Бакир Изетбеговић извинио се за сваког невино убијеног човека кога је убила Армија БиХ. Иако је син Алије Изетбеговића превазишао нелагодност изласка из улоге жртве, реакције из Сарајева су негативне, а одобравање Срба млако.

Извињење хрватског председника Иве Јосиповића за учешће Хрватске у политици која је деведесетих година покушавала да подели Босну и Херцеговину, био је знак нове политике Хрватске и отварања нових могућности за регионалну сарадњу и помирење.

Сваки, па и лични гест извињења је својеврстан изазов и ризик за политичаре, који никад не остаје без оштрих оспоравања политичких опонената, али и подршке међународне јавности. Шта следи после извињења?

О потреби помирења, у емисији Да Можда Не, Оливере Ковачевић, говоре:

Војислав Станимировић, председник СДСС-а и заступник у Сабору Хрватске,

Чедомир Антић, историчар из Београда,

Сенад Авдић, главни и одговорни уредник листа Слободна Босна у Сарајеву,

Драго Пилсел, новинар из Загреба,

Из Вуковара се јавља градоначелник Жељко Сабо.

Објављујемо истраживања јавног мњења, које је специјално за ову емисију урадио Истраживачки центар РТС-а.