Квадратура круга

Петнаест година је прошло од завршетка рата у Мостару, а овај град је и даље подељен: на Источни, односно бошњачки и Западни, хрватски део града.

Физичка граница између та два града је река Неретва. Ни обновљени стари мост у Мостару није успео да споји раздвојене обале Неретве и људе који живе на њима.

Пре пет година, међународна заједница натерала је локалне власти у Мостару да тај град учине јединственим и да избришу све границе и зидове на левој и десној обали Неретве. На папиру, Мостар је јединствен град, али у стварности и даље постоје два паралелна света, два паралелна живота у Зрињском и Бошњачком Мостару, где се свако држи своје обале и својих зидова.

На левој обали Неретве је Свеучилиште и на том универзитету се учи на хрватском језику и по другачијем програму од оног који се учи на Универзитету "Џемал Биједић", који се налази на десној обали Неретве.

На левој обали је аутобусни колодвор, а на десној аутобуска станица. И са једне и са друге станице, значи, из истог града, креће се пут Сарајева, Загреба и других дестинација.

У Мостару постоје две одвојене Електродистрибуције, две одвојене поште, деца у школама уче по различитим програмима и на различитим језицима.

Сви са којима је Бранко Станковић, аутор емисије Квадратура круга, разговарао слажу се у једном, а то је да су у Мостару сигурно заједнички: власт, полиција, ватрогасци, вода и ваздух. Станковић је ноћу трагао по кафићима и дискотекама, покушавајући да утврди да ли млади људи, када падне мрак прелазе са једне на другу обалу Неретве.

У емисији посвећеној Мостару, Станковић трага за одговором који су то мостови, видљиви и невидљиви, који  могу поново спојити раздвојене људе у Мостару и могу ли Срби, ако се врате у тај град, бити један од тих мостова.

До 1992. године, односно до рата, у Мостару је живело око 25.000 Срба. До сада их се вратило око 5000. Срби живе на обе обале Неретве, и на источној и на западној. Они немају своју обалу у Мостару, али имају своју општину која се званично зове Источни Мостар, а која је од града Мостара удаљена више од 50 километара.

То је, по много чему, специфична општина, не само у Босни и Херцеговини, већ и на целом Балкану. По броју становника, то је најмања општина у Републици Српској и броји свега 500 становника.

Ту општину чине три села: Зијемља, Камена и Кокорна. Општина Источни Мостар, у којој, осим Срба, живе и Бошњаци, нема ни школе, ни амбуланте, тако да 40 деце из те општине сваког дана родитељи возе својим аутомобилима до најближе школе у Невесињу, које је од те најмање и најнеразвијеније општине која је припала Србима, удаљено преко 20 километара.

Требају ли Мостару Срби и треба ли Србима Мостар, једно је од питања које Станковић отвара у својој емисији у којој ћете видети и почетак обнове Саборне цркве у Мостару, која је срушена током последњег рата.

Пре изградње храма светог Саве у Београду, то је била највећа православна црква на Балкану. Она је последњи симбол Мостара који још није обновљен. У обнову тог храма, који се налази у источном делу Мостара, укључили су се и Хрвати и Бошњаци.

Аутор емисије је Бранко Станковић.