Скок, ТВ премијера

Ово је прича о Наташи Ковачевић. О девојци која је после тешке саобраћајне несреће у Мађарској, у септембру 2013. године, изгубила део ноге али не и свој сан. О кошаркашици која се вратила на терен и ушла у историју као прва играчица која је са спортском протезом играла професионалну кошарку. И не само то – освојила је и трофеј - Куп Србије 2016. године.

"Скок" је документарни филм о животном подвигу, снази воље и победи која је много већа од спорта.

Током две године, од 2015. до 2017, филмска екипа пратила је Наташин повратак кошарци - спорту који је обликовао њен карактер и њену породицу. Снимало се у седам земаља: Србији, Италији, Сан Марину, Француској, Немачкој, Мађарској и Северној Македонији, у укупно 13 градова: Београду, Вршцу, Милану, Монци, Сан Марину, Риминију, Ћезени, Болоњи, Ници, Паризу, Минхену, Ђеру и Скопљу.

Камера бележи припреме за повратак на терен, израду посебне, "магичне ноге" у Француској и Наташину жељу да се одужи свима који су јој помогли онда када јој је било најтеже. Јер повратак није био без ризика. Постојала је могућност да изгуби слику играчице каква је некада била. Жеља да поново скаче, трчи и даје кошеве - била је јача од страха...

А одлука је сазрела у једном тренутку, далеко од кошаркашког терена, током боравка у Скопљу, код пријатељице Бранке Луковић.

"Трудим се да следим своје инстинкте. Није добро када се човек премишља и пита се да ли је нешто могао боље. Да ли је требало овако или онако... Сагледам ствари, консултујем се с неким, чујем друго мишљење, одлучим и онда више о томе не размишљам. Никада се не кајем због неке одлуке. Одлучила сам прилично нагло да се вратим на терен. Увек ми је то било у глави као опција, али сам чекала да будем потпуно спремна физички, а још више психички за то. Одлуку сам донела док сам била у Скопљу код моје другарице Бранке Луковић. Ту сам прикупила позитивну енергију и када сам се вратила у Београд, моја одлука је била коначна, уз реченицу: "Ако не пробам сада, кајаћу се до краја живота зато што знам да могу!", присећа се Наташа Ковачевић.

А много пре него што је повратак спорту постао стварност, у тренуцима када је за Наташу најважније било поново стати на ноге, један човек веровао је у оно што је тада деловало готово немогуће. Њен тренер, Братислав Бата Ђорђевић који је непосредно пошто је стигла на хируршко одељење ВМА, рекао: "Ти мала с таквим ставом, па ти ћеш опет да играш кошарку, сто посто!"

У филму "Скок", поред Наташе Ковачевић, говоре чланови њене породице - брат Иван, отац Вукашин и мајка Наталија, затим пријатељи, саиграчице из Србије и Мађарске, као и тренери који су је пратили од детињства до првог тима "Црвене звезде".

Међу саговорницима су и некадашњи француски кошаркаш Борис Дијао, дугогодишњи генерални секретар ФИБА - Бора Станковић, бивши председник Кошаркашког савеза Француске - Жан Пјер Сита, некадашњи капитен ФК Ђер - Саша Стевановић, директор за међународне односе Кошаркашког савеза Француске - Горан Радоњић, бивша амбасадорка Француске у Београду - Кристина Моро, извршни директор ФИБА Европа - Камил Новак и кошаркашки агент Адам Патонај...

Своје место у овој причи имају и проф. др Драган Радовановић, лекари, хирурзи и протетичари из Србије и Француске, као и Милица Ивановић и Ана Леклот, кошаркашице које су учествовале у саобраћајној несрећи.

"Скок" доноси сведочанство о борби која се не завршава повратком на терен, већ остаје као порука свима који се суочавају са животним препрекама: Човека не одређује оно што је изгубио, већ снага којом одлучи да настави даље...

Режију филма "Скок" потписује Ивица Видановић, а аутор и сценариста је Александар Милетић.

Не пропустите ТВ премијеру документарног филма "Скок" – причу о Наташи Ковачевић, девојци која је одлучила да се врати на терен и покаже да је често највећа победа управо она над самим собом...