Право на сутра: Расељени у Зајечару

У Зајечару живи 691 расељено лице са Косова и Метохије. У том граду расељени су из колективних центара пресељени у две стамбене јединице и тако су добили адекватан смештај. Напомињу да су у тим становима само корисници. Подсећају да су они власници имовине на КиМ која им је уништена. У селу Грљану живе расељени Роми.

Ивана Орчић Глигуроска, градски већник града Зајечара каже да су интерно расељена лица изгубила своја огњишта и да су преживели трауме. У том граду су се интегрисали, имају подршку локалне самоуправе. Ипак веза са завичајем је нераскидива. Милорад Радовановић из Ораховца сматра да није решење индивидуални повратак појединаца већ да је потребно обезбедити колективан повратак прогнаних.

Драгица Станковић из Гњилана сведочи да су њеног супруга Новицу 6. јула 1999. године Албанци киднаповали из зграде у којој су живели и никада није пронађен. Остала је сама са две болесне ћерке.

У згради за ИРЛ је и Славица Трифић из Липљана. Ту је и Нада Дучић из Приштине, која је самохрана мајка тројице синова, а да би обезбедила средства за живот ради у и пољу и у пластеницима.

На зајечарском Тимочком кеју налазе се две зграде у којима живе расељена лица и избеглице из Хрватске.

Када су Срби прогнани са КиМ 1999. године Лазар Јовановић из Гњилана је имао десет година. Одрастао је као расељено лице и сада је отац троје деце.

О интерно расељеним лицима са Косова и Метохије и њиховом положају у емисији говори и Милош Терзић, заменик директора Канцеларије за Косово и Метохију.

Уредник и аутор емисије Светлана Стаматовић

Сниматељ Лазар Илић

Тонски сниматељ Мирослав Радишић

Возач Миле Вукелић

Монтажа Љубомир Плављанић

Реализатор Весна Новаковић

Право на сутра: Расељени у Зајечару

Програмска шема

Коментари