Будимир Давидовић, витез слободе

На његовим грудима била су најзначајнија српска и француска војна признања, сведочанства изузетне храбрости и ратних подвига. Будимир Давидовић био је српски јунак, витез слободе, који се из три рата вратио са 70 рана, а његов живот је прича о храбрости, страдању и непоколебљивој вољи.

Будимир Давидовић рођен је у селу Горачићи, где је крштен у најстаријем храму Драгачева и похађао основну школу. Као младић, са свега нешто више од двадесет година, ступио је у војску и учествовао у свим великим бојевима, од Цера до Кајмакчалана.

Рањаван, али пркосан и у биткама успешан, увек се враћао у борбене редове, не напуштајући саборце ни у најтежим тренуцима. Изузетном храброшћу издвајао се у јуришима и на најопаснијим задацима, стичући углед и поштовање међу војницима.

У једној витрини чачанског Народног музеја, као део сталне поставке, испод урамљене фотографије поднаредника Будимира Давидовића и кратке биографије, поређана су његова ратна одличја. Међу њима су два златна војничка ордена Карађорђеве звезде са мачевима четвртог реда, златна медаља за храброст „Милош Обилић”, Француска ратна медаља, Албанска споменица и Споменица на рат 1914–1918.

Не желећи да буде терет другима, јунак балканских ратова и Првог светског рата за живота је подигао себи споменик, уз који је постављена биста, дело вајара Живорада Жике Максимовића.

Његов живот био је испуњен искушењима и победама, успоменама и губицима, јунаштвом и дубоком људскошћу. Будимир Давидовић остаће упамћен по херојству и достојанству, као човек чије се име и данас изговара с поштовањем и дивљењем, више од века након што је закорачио у историју.

Више од века, након Великог рата, име Будимира Давидовића ретко се помиње. Данас његово име носе улице у Чачку и Гучи, као и пут који већ неколико година повезује насеља Драгачицу и Горачиће.

Аутор емисије: Силвија Пашајлић

Сниматељ: Милоје Урошевић

Монтажа: Милоје Урошевић