Књигоцид - уништавања српских књига у Хрватској

"Јах шта ћеш, драги Ћопићу. Само на једном месту избројао сам да су црни коњи и црни коњаници ноћни и дневни вампири својом сабљом мржње бацањем у контејнер за смеће застарелих и непотребних наслова, како су их назвали, и бацили у смеће. Уврстили су највише твојих: 19. Увјерен сам им је то војевање узалудно, али ипак, треба га записати" - ово пише на првим страницама "Књигоцида", обимне студије Анте Лешајe. У граду Корчули, у својој кући са погледом на Бадију преминуо је човек енцикопледијског знања и фасцинантне биографије. Анте Лешаја је за нас значајан због свог магнум опуса, студије "Књигоцид" у којој је детаљно проучио и описао процес уништавања књига широм Хрватске током деведесетих година када су масовно из јавних и приватних библиотека књиге избациване на улицу, у контејнере или, у најбољем случају, склањане у депое.

Осим подухвата овог хрватског професора економије, памте се и јавна иступања Милана Кангрге, знаметитог естетичара, праксисовца, професора Универзитета: "овим је учињено барбарско дело највишег ранга због којег ће се Хрватска у будућности класификовати као заостала и културоцидна земља" - писао је Кангрга у Ферал трибјуну.

У данашњем Око магазину о деведесетим годинама у Хрватској, одговорности интелектуалаца, разлозима за мржњу према књигама, паралелама, али и светлим примерима људи који су мислили другачије, говоре: 

Милорад Пуповац, председник Српског народног вијећа 

Санда Рашковић Ивић, политичар и дипломата 

Проф. др Милош Ковачевић, Универзитет у Крагујевцу 

Проф. др Мартин Превишић, Универзитет у Загребу 

Ауторка емисије: Јована Милованчевић 

Уредник: Горислав Папић