Читај ми!

Перлез варош - Језгро живота

„Идем у варош”, кажу старији мештани Перлеза на поласку до центра села. Варошки карактер место чува још од времена када је на простору данашњег Перлеза спојено село Сига од 30 кућа и место Шанац на коме је саграђено војно утврђење. Указом о спајању села, каталонски гроф Перлас, председника државне благајне за покрајину Темишвар, 1752. године подиже ново насеље које по њему добија име Перлас Варош, а касније остаје само Перлез.

И није Перлез варош само у доживљају људи, већ и у постојању државне управе… То место у срцу Баната било је среско седиште. На тачки сусрета два села свили су се важни објекти: Среско начелство са затвором, Водна управу, школа, пошта, православна црква и парохијски дом, католичка црква и жупни двор на готово истом плацу, а све на обронку великог ограђеног парка, који је такође архитектонска реткост. Изузетну амбијенталну целину заокружује парни млин који је индустријска тачка тадашњег центра села.

Као и нашу причу, млин покреће нови живот села још од 1892. године. „Ватренка”, како су га мештани звали, најпре је имао димњак, а потом и сва остала обележја индустријског здања, све до краја свога „века” (деведесетих година 20. века). Његових вредности и значаја свих објеката у непосредној близини мештани су били одувек свесни, а чланови удружења „Баштинар” покренули су идеју о заштити просторно-културно-историјске целине. Завод за заштиту споменика културе Зрењанин позитивно је одговорио на иницијативу, спровевши опсежно истраживање објеката.

Готово прашњави, као да су и сами млели жито, нашли су се истраживачи и мештани у обиљу података, значајних сазнања о вредности које је требало заштитити, обавезати се на чување и покренути нове иницијативе.

Како каже Зоран Стојачић, председник удружења „Баштинар“, дошао је тренутак да се врати „дуг“ своме месту порекла, или боље рећи - млин постаје платформа за разговоре о онима који су овде потекли и парче Перлеза однели у свет где се њихово име с поштовањем изговара.

О путу од села које има свој спецификум до места које је културна станица новог доба у емисији говоре: Рифат Куленови, археолог, Слободан Бубњевић, физичар и књижевник, Бојан Којичић, историчар уметности, Ана Радованац Живков, историчарка уметности, Петар Жебељан, новинар, Миодраг Табачки, сценограф, Наталија Лудошки, професорка књижевности, Предраг Бамбић, директор фотографије.

У емисији су и кратке приче о талентованим људима који су на различите начине били везани за мултикултурални Перлез. Ту је и прича о Исидори Жебељан, Богумилу Карлаварису и његовој сестри Павици Карлаварис Мразовић, Миодрагу Табачком, Урошу Предићу, Алберту Мајеру, као и аутентична прича о ваљним столицама пристиглим давно из Немачке, које су данас део изложбе Музеја науке и технике у самом млину.

Млин је тако постао сценографија за нове догађаје, место сећања на све који су овде поникли или им је Перлез био инспирација. Место на коме се снимају филмови, у коме Ноћ музеја прича своје приче, а кофери пуни сећања полако отварају преграде и инспиришу савремене баштинаре-витезове.

Аутор емисије: Радица Смиљковић

Сниматељи: Драган Живковић, Вук Ћетковић, Александар Беатовић

Монтажа: Милан Крстески

 

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом