Читај ми!

Живот у колу

Појас, кошуља везена, опанци, ткана кецеља… Све је то, уредно сложено, кренуло на пут - да потврди богатство народног духа, маште, смисла за лепо и практично.

То је рам за слику на којој је исписана порука из домовине – мислимо о вама, баш као што и ви који стасавате далеко од своје постојбине, препознајете предања предака, њихов труд и мудрост да сачувају оно што их у породици народа света чини аутентичним. Потку том фином ткању идентитетских вредности чини језик, а шарено ткиво фолклор.

Пожешко „Разиграно коло“, свило је тако, од Србије до Диселдорфа лепа пријатељства. Више од четрдесет младих Пожежана, фолклор је спојио са вршњацима у Немачкој. Много вежбе, да се провери научено, да се ансабли из Србије и Реклинхаузена уиграју, пред заједнички наступ и велику фолклорну смотру која ће окупити КУД-ове из Антверпена, Солингена, Диселдорфа, Реклингхаузена, Уне и наравно, госте из Србије. Нису се теме и интересовања током седмодневног боравка свеле на уигравањe и кореографију, била је ово прилика за дружење, заједничке изласке и упознавање околине.

Реклинхаузен је један од десет општинских средишта истоименог округа, са око 120.000 становника. Први пут се помиње 1017. године, а статус града је добио 1236. Био је то рударски центар у који су, управо због посла, долазили радници из Србије и осталих југословенских република.

После добродошлице у српској цркви у Ротердаму, запутили смо се ка градском центру, и чудима модерне архитектуре. Ротердамске кубне куће, једна од градских атракција, станови су без иједног усправног зида, а дизајнирао их је пре 40 година холандски архитекта Пит Блом. То су дословно коцкице, постављене под углом од 45 степени, има их укупно 38 и у њима се живи као и у било којем другом стамбеном објекту. Идеја архитекте је била да створи „живе шуме“ у граду: свака је коцка апстрактно дрво, а насеље урбана шума.

У центру града, а недалеко од овог „коцкастог насеља“ је и ротердамска библиотека – којом се Холанђани с правом поносе.

У круг живота у туђини стају и путовања у родни крај, доласци и одласци, чежња, пријатељства и лепа сећања. У неколико дана тог прохладног новембра, стало је много – пређених километара, нових утисака, градова и предела, али више од свега, ту се сместила љубав, искрена блискост и везе које неће избледети.

По повратку у Немачку, посетили смо Дортмунд и нашу цркву, под чијим се окриљем људи окупљају, исповедају своју веру, друже и организују како би помогли онима којима је помоћ потребна. Овде смо срели и Рубена Аманда Бона – Немца који је заволео српски језик и решио да га научи. У томе је успео.

Са обала Рајне, нове, младе генерације умеју и имају шта да кажу: језик им је матерњи, а осећања - лепа и везана за домовину њихових родитеља, којој на један посебан начин, и сами припадају.

Уредница: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић

Родославци

Autor:

Родославци су они добри, вредни, храбри, племенити, мудри, свом роду посвећени људи, које смо случајно, или намерно заборавили. Њихово дело утемељено у поштеној намери, настало је из дубоког уверења. [ детаљније ]

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње