Љубав, слова, ноте

Љубав је најјача покретачка сила која не познаје ни просторе, ни границе. Отуд и стихови којима време само даје садржај, што доказују ванвременски стихови који су се касније сусрели са нотама.

Из највеће туге настају најлепши стихови, натопљени болом и носталгијом, неретко су истините цртице из живота самих песника. Алекса Шантић је несрећно волео Анку, Зорку и Емину, Ђура Јакшић је заувек у срцу носио лепу, црнокосу крчмарицу Милу, чак и након женидбе, Бранко Радичевић је своју заљубљеност у кћерку Вука Стефановића Караџића крио не слутећи да и она осећа наклоност према њему. Из тих љубави родили су се стихови који су још више уздигли искрене емоције, да би их на сам пиједестал касније поставили познати композитори музички их обликујући.

И док ова три песника и њихове стихове добро познајемо, за Велимира Рајића је мало ко чуо, а вероватно не постоји особа којој је непозната староградска песма „На дан њеног венчања“. Управо те стихове написао је потомак чувеног Танаска Рајића и то у једноме даху по повратку са венчања своје једине љубави, Косаре Бобић, касније Елезовић, коме је присуствовао као позвани гост.

Да и срећне љубави могу бити овековечене пером доказује нам Васко Попа који је једну од најпознатијих песама написао док су се његови погледи само сусретали са погледима Хаше, касније његове животне сапутнице. И ови стихови имају своју музичку обраду.

О љубавном животу Јакшића, Радичевића, Шантића, Рајића и Попе, гледаоци ће сазнати у емисији „Љубав, слова, ноте“ серијала Траг.

Ауторка: Лидија Самарџијевић

Сниматељи: Драган Лапчевић, Милан Илић, Милан Ромањук, Андреј Оштрбенк

Монтажа: Весна Грба, Чарна Гајер