Лектизер - Антигона

Полазак у средњу школу представља велику прекретницу у животу сваког адолесцента. За неке је то радостан догађај, за неке "трагичан"... посебно кад вас на самом почетку те прекретнице дочека, ни мање ни више, него Софоклова чувена трагедија Антигона.

Но, можда није лоше да се подсетимо (или сазнамо) да је трагедија за Старе Грке представљала нешто много другачије од значења које ми данас приписујемо тој речи. То је страшан и озбиљан догађај који се дешава на сцени. Трагедија је у Старој Грчкој уметнички жанр, а не жанр живота. Сматрало се да се кроз гледање тих страшних трагедија у позоришту народ васпитавао, учио саосећању, разумевању и, што је најважније, одвраћао од чињења страшних ствари у стварном животу. Учење на туђим грешкама, такорећи.

Тако је мислио Аристотел – да је циљ трагедије прочишћење, или његовим речима "катарза". Истини за вољу, Хегел је имао нешто другачију теорију трагедије, али о том потом (тачније, у новој епизоди "Лектизера").

Нова епизода "Лектизера" ће такође покушати да вам покаже зашто је трагедија виђена као средство за обликовање и развој појединца и друштва у ком живи, односно за развој сопствених осећања, мишљења и уверења, и поштовање туђих.

Укратко, то су биле неке битне теме за Старе Грке пре више од две хиљаде година. Ако мислите да су битне теме и за нас данас, погледајте "Лектизер – Антигона". А након тога, свакако дајте читању Софоклове Антигоне још једну шансу.

Аутор и уредник: Вишња Печенчић

Косценариста: Маја Радивојевић

Стручни сарадник: Марко Пиштало

Глумци: Вахид Џанковић, Ана Пиндовић, Предраг Васић, Маја Николић, Марко Перић, Михаило Милановић

Композитор: Марко Луис

Диреткор фотографије: Милош Митровић

Илустрација и анимација: Милош Гојковић и Бојан Кривокапић

Дизајн звука: Срђан Филиповић

Монтажер: Јована Филиповић

Редитељ: Иван Пецикоза