Читај ми!

Документарни филм

Досије Косово – Погром

Нови документарни филм ауторке Слађане Зарић доноси причу о дешавањима на Косову и Метохији 17. марта 2004. године, када је осам Срба убијено на кућном прагу, око 4 000 људи трајно расељено, 900 кућа и станова разорено, 35 цркава и манастира Српске православне цркве оштећено и уништено, међу којима је 19 споменика културе првога реда.

У дивљању и терору који су се на Косову и Метохији одвијали 17. и 18. марта, укупно је повређено 954-ро људи, 170 Срба је тада имало теже повреде. Повређен је током тих догађаја и 61 припадник Кфора и 65 међународних полицајаца. Етнички је потпуно очишћено шест градова и девет села. После 17. марта, Срба више нема у Приштини, нема их ни у Урошевцу, Гњилану, Ђаковици…

Документарни филм "Погром” део је серијала ауторке Слађане Зарић "Досије Косово”. До сада су на РТС-у емитовани документарно-играни филмови овог циклуса: "Деведесет осма”, "Рачак”, "Жута кућа”. ТВ премијера документарца посвећеног подсећању на дан када је етнички очишћено 6 градова - уследиће тачно на двадесетогодишњицу тих напада на целокупну српску заједницу...

А све је почело оптужбом, тврдњом која никад није доказана, да су Срби криви за утапање тројице албанских дечака у реци Ибар, које се догодило 16. марта у поподневним сатима. И међународна истрага коју је покренуо Унмик није могла да докаже да су, како су тада преносили албански медији, Срби бандити са псима јурили албанске дечаке и приморали их да уђу у хладну реку. Лавина лажи је покренута, изманипулисана маса изашла је на улице и 17. марта "запаљено” је Косово.

По проценама међународних организацијa, између 50 000 и 70 000 Албанаца је тога дана било на улицама Косовске Митровице, Чаглавице, Призрена, Косова Поља, Урошевца, Пећи, Гњилана, Приштине... Нереди су настављени и 18. марта када су горели Обилић, село Свињаре, манастир Девич...

Слађана Зарић, ауторка филма: "Причу о готово најтрагичнијем дану у новијој српској историји, доносе људи који су трагедију страдања лично осетили: чланови породица убијених, сведоци почињених злочина и терора. О дешавањима на Косову и Метохији за филм Радио-телевизије Србије говоре и војници и официра Кфора: италијански генерали, француски командант Кфора, грчки војници, норвешки официр... Бројни архивски снимци доносе потресна сведочења претучених старијих жена и мушкараца које је маса на кућном прагу, малтене, линчовала.

Судске пресуде и правда обесмишљене су погрешним оптужницама, застаривањем случаја, одустајањем сведока или мењањем исказа. У више од 60 одсто случајева - затворске казне, које су косовски судови донели, произведене су у условне казне.

А шта су Албанци хтели 17. марта? Који је био циљ протеста? Да ли су протести били организовани или су, како су тврдили Албанци, они били спонтана реакција на трагично страдање три албанска дечака. Одговоре на ова питања путем изјаве компетентних сведока и саговорника доноси филм "Досије Косово – Погром”.

"Погром 17. марта био је напад на целокупну српску заједницу. Тога дана уништавано је све оно што има било какве везе са Србима: гореле су цркве и манастири, запаљене су школе, болнице, библиотеке, разаране су куће и домови, поломљени су бројни гробови, убијане су домаће животиње и оно што је најстрашније убијени су и претучени људи. Порука је била сасвим јасна. Поред жеље да Срба више нама на Косову и Метохији, Албанци су желели да реше и питање своје независности. И то је оно што је најтрагичније и најболније... Све то разарање, вандализам, тај терор и злочин почињен у мартовском погрому, уместо да донесе казну донео је награду. Само четири године после мартовског погрома поједине земље признале су Косово. После марта 2004, више није било разговора ни о стандардима, ни о статусу, ни о стандардима пре статуса. Било је потребно, како су говорили, "умирити фрустриране Албанце”, каже ауторка документарног филма "Досије Косово - Погром“, Слађана Зарић.

Документарни филм "Погром” део је серијала "Досије Косово”. До сада су на РТС-у емитовани документарно- играни филмови овог серијала: "Деведесет осма”, "Рачак”, "Жута кућа”.

Аутор филма: Слађана Зарић

Редитељ: Милан Јовановић

Директори фотографије: Симо Димитрић и Никола Ђуровић

Новинари: Весна Илић и Милена Милетић

Монтажер је Марко Вујовић, тонски сниматељ Марко Буђан, графички дизајнер Небојша Тесла, дизајнер звука Бојан Манговић, продуцент Душан Ковачевић.

Композитор: Владимир Тошић

Филм је реализован у продукцији Информативног програма Радио-телевизије Србије

 

 

Мерила времена Мерила времена

Autor:
Слађана Зарић

Серијал документарних емисија „Мерила времена“ обухвата филмове о људима и догађајима који су обележили деценије које су за нама. [ детаљније ]

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње