недеља, 05.04.2009, 14:05 -> 14:34
štampajВреме је за бебе
Једанаеста рода код Жуњића

Autor:
Небојша Гарић Ненад Огњеновић Мирослав Петковић
Док Србијом кружи феномен недовољног рађања у њој живе и брачни парови који поштују култ потомства и који без страха и са много љубави прихватају обавезу да буду очеви и мајке. [ детаљније ]
Србија је добила нову „фудбалску репрезентацију". Уз ону која нас достојанствено представља у свету, „репрезентација" је мешовита по саставу: шест сестара и петоро браће. Тај тим никад није одиграо ниједну фудбалску утакмицу али сви носе исти дрес, презиме - Жуњић. То су деца Славице (43) и Жељка Жуњића (47) из насеља Трнава крај Чачка. Њихово прво дете је ћерка Наташа (23), затим Мирјана (22), Гордана (20), Милорад (17), Јована (15), Марко (13), Милош (12), Раде (9), Марта (8), Велимир (4) а пре месец дана је рођена Бојана Жуњић.
Мама Славица је волела да јој ћерка понесе име њене мајке Милице али је име Бојана добила због жеље њене добротворке Бојане Јакшић, председнице удружења Кола српских сестара у Чачку.
Госпођа Јакшић је била пресрећна што је Славица дилему да ли прекид трудноће или порођај - разрешила рађањем своје једанаесте бебе. Старије Славичине ћерке, Наташа, Мирјана и Гордана су удате и имају потомство па Славица и Жељко, сада уз једанаесторо деце имају и четворо унучади, три унуке и унука. Једномесечна беба Бојана је тако постала тетка својим старијим сестрићима.
Славица Жуњић рођена је у Краљеву а Жељко Жуњић у Београду. Упознали су се 1986. у Скадарлији и одлучили да се венчају. Њихово деветоро деце рођено је у Београду а последње двоје у Чачку. Жуњићи су се селили чак 14 пута па испада да им рода донесе бебу кад промене кров над главом. На последњој адреси су седам година. Живе у кући коју им је дао на услугу Станић Виктор, аутопревозник из Великог Градишта.
Данашња емисија даје одговор на питање како је могуће подизати и васпитати једанаесторо деце.
Режисер: Мирослав Петковић
Продуцент: Небојша Гарић
Коментари