Родославци: Одјеци Невесиња

Ту су они који ће нам квалификовано објаснити чиме се све то може овај крај уписати и у Гинисову књигу рекорда, или објаснити шта је записано у камену и колективном сећању, и како је Захумље, које се помиње у повељама наших краљева Стефана Првовенчаног, Уроша и Стефана Дечанског, а чак и у папској канцеларији, израсло на том крашком невесињском пољу, прво у административни центар Вјенчац, а потом у Невесиње, које се први пут, као трг, помиње, као 1429. године.

Али, има нешто у прошлости овога краја што је посебно важно – „Невесињска пушка“ – чији се пуцањ из 1875. чуо све до Берлина – где ће три године касније, на конгресу о великој источној кризи изазваној овим устанком и ратовима који су уследили, Србија и Црна Гора добити независност и територијално проширење.

О јунацима тог доба, овде се још прича - у селу Сливља, 1840. родио се Перу Тунгуз, чувени хајдучки харамбаша, један од оних који су највише проблема задавали османлијама, вођа српских устаника у Херцеговини. Један од првака Невесињске пушке, није мировао ни у позним годинама – његова бунтовна и родољубива природа одвела га је, као добровољца и у Први светски рат. Имао је тада 74 године, а преживео албанску голготу, учествовао у пробоју Солунског фронта и победоносном повратку у домовину.

Такви су људи стасавали овде у херцеговачком кршу, под зулумћарима измучени, али пред судбином одлучни. У Кифином селу, на Дреновику, у храму Свете тројице, саграђеном, највероватније, у ранохришћанском периоду, а обновљаном од 1810–1816. године, донели су коначну одлуку – да се дигну на устанак. У томе је учествовао и свештеник Петар Радовић, коме одора није сметала да преузме и улогу устаничког вовјоде.

Високо над селима и градом је висораван Морине и ту су, као уснули, стећци – огромни камени монолити, који приповедају чудесне приче. Легенда их везује за сватовско гробље, и за једну ледену зимску ноћ у којој је живот стао. Некропола је уврштена на Унескову листу светске баштине а броји 57 споменика изузетне лепоте. А када ветар захучи, ови усамљени камени спавачи, као да се дозивају са онима у Крековима, удаљеним километрима.

У њиховом шапату, мора да се помене и она, прва, невесињска пушка, пукла баш у Крековима, да би ушла у историју.

Невесињска пушка је први и најважнији херцеговачки бунт, покрет у слободу, али није једини. Било је тако и 1941, па и у последњем рату, када се Невесиње за Митровдан 1992. и потом 1994. свом снагом бранило и сачувало своју слободу.

Уредник серијала: Јелена Божовић

Сниматељ: Душко Перић

Монтажа: Горан Дамљановић