Читај ми!

Православци у Албанији, други део

До пре једног века Срби су били већинско становништво у Скадру и на северу Албаније, а југ ове земље такође је био насељен православцима, пре свега Цинцарима, али и Србима, Македонцима и Албанцима православцима.

Град Корча је био један од центара православља на југу Албаније и у том граду православци су били већина све до педесетих година прошлог века. Након отварања граница Албаније, после 1991. године велики број православаца је напустио Корчу, која данас броји око 70.000 становника. У том граду је након забране укидања религије, саграђен готово најлепши и највећи православни храм у Албанији.

На само 15 километара од Корче је други град у коме су Цинцари били већинско становништво све до њиховог прогона из Москопоља.

Москопоље је био велики, трговачки, културни и духовни центар Цинцара или Куцовлаха, како их другачије зову и до 1821. године бројао је између 50.000 и 70.000 становника.

Али-паша Јањински је заједно са Тоскима, Албанцима мухамеданске вере, Москопоље палио, разарао и пљачкао у три наврата. Након последњег погрома који се догодио 1821. године у Москопољу је остало само 150 најсиромашнијих породица Цинцара, од некадашњих 12.000, колико их је до прогона живело у овом граду. После тог последњег погрома Цинцари из Москопоља населили су се по целом Балкану.

Цинцари су у Москопољу саградили 24 цркве, од којих је до данас сачувано осам.

Цинцари су у Москопољу 1742. године отворили Академију, претечу првог универзитета у Албанији, на којој су изучавани језици, право, историја и уметност.

У том граду, који је до данас сачувао део раскоши и некадашњег богатства, Цинцари су градили палате од тесаног камена, цркве саграђене и покривене каменом, имали су улице поплочане каменом, водовод и млековод којим су са околних брда допремали млеко у град и прерађивали га у качкаваљ.

Прву цркву у Москопољу посвећену Светој Петки, саградио је Стефан Јован Трећи Балшић још 1135. године, а обновили су је 1372. године Дејановићи који су тада управљали Корчанском републиком и северним делом Косова и Метохије.

Осим Корче, Албанска православна црква данас има своје епархије и у Берату, Ђирокастри, Драчу и Тирани, у којој столује Архиепископ Анастасије, поглавар Албанске православне цркве који је у највећом мери заслужан за обнову православља и православних храмова у Албанији. Од његовог доласка на чело православне цркве у Албанији,1991. године до данас обновљене су и изграђене 173. православне цркве.

Од 24 одсто православаца, за колико се верује да их данас има у Албанији, пет одсто су криптохришћани или двоверци, који иду и у цркву и у џамију и славе Божић и Рамазан.

Аутор: Бранко Станковић

Сниматељ: Дарко Бурсаћ

Монтажа: Марија Баронијан Шашић

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије