Историјски избори за судбину САД и демократије или много буке ни око чега

У уторак 8. новембра у САД се одржавају такозвани "међуизбори", односно избори за Конгрес и Сенат на половини председничког мандата. Дешавају се у историјски и геополитички изузетно сложеном тренутку па их многи проглашавају преломним и историјским.

Ако Републиканци освоје већину у Конгресу, а можда и у Сенату америчка политика могла би значајно да се промени, то јест да направи заокрет од либералније ка конзервативнијој. То би могло да значи и више пажње домаћим темама на рачун питања као што је, на пример, Косово.

Такође, евентуална победа Републиканаца могла би да буде последњи знак на који бивши председник Доналд Трамп чека да би објавио своју кандидатуру за изборе 2024. године. Сама кандидатура и могућност да победи актуелног председника са прилично лошим тренутним рејтингом отвара нове пукотине у америчком друштву, али има и огроман утицај на глобалну политику.

С друге стране, није мало оних који сматрају да су ови избори тек уобичајена провера "пролазног времена" актуелног председника и да се америчка политика, ни унутрашња ни спољашња неће много мењати.

Како треба читати резултате када буду објављени у среду ујутру по средњеевропском времену у емисији "Таковска 10" анализирају:
Љиљана Смајловић, колумнисткиња "Недељника",
Иван Вујачић, бивши амбасадор СРЈ у САД и професор на Економском факултету и ФПН БУ,
Предраг Рајић, Центар за друштвену стабилност.

Емисију припрема и води Зоран Станојевић.