субота, 13. феб 2010, 14:15

Тајна масонског храма у Београду

Прича о београдским масонима вечно је присутна и врло дуга. Многи су знали да у својим породицама имају масоне, али док један међународни скуп у Београду није на неки начин дао легитимитет масонима, о њима се говорило "у поверењу", у виду опаске "знаш, он је масон". Тада се није могло закључити шта је тиме речено - нешто позитивно или, чешће, негативно.

Масони нове Србије били су Бранислав Нушић, Лаза Пачу, Живојин Мишић, Ђорђе Вајферт. Били су то елитни грађани, понос читавог друштва. Помагали су један другоме, помагали средини у којој живе, остављали задужбине. Били су морални у сваком погледу. Постоје приче о томе да Вук Караџић никада не би доживео превод "Хасанагинице" да није био масон. Масон је био и Доситеј Обрадовић.

Постоји много прича, али суштина јесте да су масони међу нама. То су наше комшије, које имају своја правила живљења. Поштовани су у друштву у којем живе и тиме се не хвале. Тако би, кажу, требало да буде.

Ова емисија води вас у њихов храм. До сада смо виђали масонске храмове у свету, али у Београду нисмо никада. Аутор емисије обавезао се на то да никада неће рећи где се храм налази. Чак и да то некоме каже, неће вредети, јер су је водили неким скривеним путем којим они никада не иду.

У Београду постоји велики број обележја масона која нису видљива, а налазе се на сваком кораку. Масони ће остати вечита интрига, а прича о њима никада до краја испричана.

У емисији је домаћин аутора Петар Костић, велики мастор регуларне велике ложе Србије.