Траг

Бежећи из Македоније, од исламизације, у седамнаестом веку, житељи Вевчана стизали су далеко на север, у Румунију и на просторе Војводине.

Кажу да је Чента у Банату тако названа по специјалним торбуљцима са којима су Вевчанци, као јединим пртљагом стизали у банатску равницу.

Вевчанци и данас те торбе називају - чента.

Сведочанство о масовним сеобама становника тог места и цени коју су плаћали у борби за своју самосвојност је и пут породице Михајла Пупина, чији су преци из Албаније, из Москопоља избегли најпре у Вевчане, где је и данас етно дом посвећен великом научнику, па тек онда пребегли у Идвор.

Упркос бурним и трагичним изазовима Вевчанци су се увек враћали на своја огњишта. Макар једном годишње, о светом Василију, када је овде велики карневал.

Њихова потреба за очувањем особености и културног наслеђа јасно је видљива на карневалу који, сем ритуалних и забавних садржаја, као циљ има очување традиције тог народа али и изношење става о стварности која их окружује и својеврсне критике политичких и друштвених догађања.

Аутор емисије "Вевчани - село између земље и облака": Јасна Бајшански

Уредник: Љубисав Алексић

Коментари

Re: Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Steta
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Re: Ко би свијету угодио
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Knjiga
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи
Komentar
Амазоновим „Прстеновима моћи" нема помоћи