Читај ми!

Глушци

Било да долазе или одлазе, путници пролазе кроз атаре и сокаке села Глушци доносећи са собом своје приче, старе обичаје и нова искуства.

Мачванско село Глушци крај Богатића одувек се налазило поред пута. Утирући пут ка садашњости историјски догађају га нису заобилазили. Војске су се вековима отимале за оно мало плавог неба и мало плодне земље овог села. Глушци су одувек били на раскрсници, а тако је и данас.

Иако има индиција да су ови крајеви били насељени још у праисторији, први писани трагови о селу датирају из турских времена када се у првим пореским пописима оно наводи под именом Бубања. Име Глушци носи од почетак 18. века, а живописна Црква Светих апостола Петра и Павла чува од заборава део легенди овог места.

Момчило Будимировић или професор Мома, како га у селу зову, скоро читав живот је провео у родном крају, па је постао својеврсни хроничар овог места. Поред тога што о Глушцима зна све, надалеко је познат и по козјем сиру који већ деценијама краси трпезе гурмана широм Србије.

У самом срцу Глушаца, једна породица већ годинама ради на прикупљању објеката и експоната који сведоче о старом начину живота у Мачви. Производ њиховог рада је - етно-парк „Авлија". Овај јединствени музеј на отвореном заправо је аутентична целина и представља старо мачванско домаћинство. Туристе жељне мира изглед овог дворишта изместиће из садашњости, а објекти традиционалне градње, макар на тренутак, вратиће их у амбијент српског села од пре два века.

Љубав Мачвана према коњима надалекоје позната. Расни ждрепци и отмене кобиле из овог краја трчали су, копито уз копито, са неким од најславнијих светских галопера, а чак и данас у Богатићу скоро да и нема куће која нема коње. Познаваоци врста и нарави ових племенитих животиња ће вам рећи - ако најбољи српски атови долазе из Мачве, најбољи од најбољих - гаје се у Глушцима.

Глушци су данас мала, али лепо уређена средина. Они су дом за око две и по хиљаде становника, готово сви се баве пољопривредом. Плодна мачванска равница, ободни део Панонске низије, као створена је за ратарство, али има и оних који се баве сточарством, воћарством, па чак и виноградарством.

Такво место су Глушци крај Богатића - село уписано у историју и срца оних који су га посетили, видели и заволели. Мало место тихих улица и уређених башти, благе природе и још благороднијих људи који свакога дочекују раширених руку и отворених срца.
Баш онако - домаћински. Баш онако - мачвански.

Уредник: Владимир Новаковић
Текст: Александра Богдановић
Сниматељ: Александар Ховјетски, Милош Раонић
Монтажа: Немања Радић

 

 

 

 

 

 

 

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару