Око економије: Енергетска криза

Пет пута је већа цена гаса сада него пре три месеца, почетком лета. Као грудва снега, која је кренула из Кине, стигла је енергетска криза до Европе, али и до Србије. Трка са временом, због зиме, али и због настојања да се убрза економски опоравак увелико траје. Гасна криза у Европи је изазвана великом потрошњом, али су допринела и празна европска складишта гаса, али и смањење транзита руског гаса преко Украјине. У Кини енергетска ситуција је алармантна последње две недеље јер је недостатак и поскупљење угља, сировине од које земља добија 56 одсто електричне енергије, приморао кинеске власти да уведу рестрикције електричне енергије у бројним провинцијама.

Србија је, за сада, мирна јер се гас редовно допрема "Балканским током", а складиште "Банатски двор" је пуно и цене не би требало да се мењају до краја године, а о идућој се преговара.

Када је реч о струји, цена за домаћинства неће се мењати до краја године и биће најефтинија у овом делу Eвропе. To се не односи на привреду јер она киловате купује на слободном тржишту, а који су ове године поскупели за 60 одсто.

То јесте аларм и за привреду, али и државу јер су већ цементаре најавиле да ће скок да се одрази на њихове цене, а тиме посредно на целу грану индустрије и шире.

У Европи струја је већ поскупела за 50 одсто и за домаћинства и државе појединачно траже решења, а заједничко би требало да се разматра 21. октобра.

Колики је маневараски простор држава ЕУ, али и Србије, може ли се постићи економски раст, али и уз стабилно снабдевање гасом и струјом без ценовних скокова, да ли је ова криза могла да се предвиди и предупреди?

О томе говоре гости Ока економије: председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж, уредница портала "Енергија Балкана" Јелица Путниковић и Дејан Стојчевски, технички директор SEEPEX-а.

Из Брислела извештава дописник РТС-а Душан Гајић.

Емисију уређује и води Весна Дамјанић.