Где би била Словенија без Југославије

Словенци имају једног од најпознатијих социолога на свету, левичара Славоја Жижека. Имају првог човека Уефе, адвоката из Љубљане Александра Чеферина, једног од најбољих кошаркаша света - Луку Дончића. До недавно имали су прву даму Америке Меланију Трамп. Ипак, 30 година након независности, какав је однос Словенаца према Југославији? Алтернативна историја данас је веома популарна, а она полази од веома једноставног питања које историчари баш и не воле - шта би било да је било другачије? Где би данас била Словенија да јој није било Југославије?

Где би данас био добитник Нобелове награде за књижевност, Аустријанац, Петер Хандке, да је његов деда, корушки Словенац, био у већини на чувеном Корушком плебисциту 1920? Шта би било са Словенијом да није ушла у састав Краљевине СХС, да ли би Словенија 1947. добила море да није била део социјалистичке Југославије, да ли је та држава била прављена по мери Словенаца - како је рекао Милан Кучан, да ли су Словенци давали много новца у фондове за неразвијене, да ли су више добили или изгубили у Југославији, да ли се идеја о самосталности родила 80-их година или су Словенци цео век сањали своју државу?

Коначно, да ли би данас било самосталне Словеније да није било Југославије и да ли данас просечан Словенац има менталитет човека средње Европе или Балкана?

За Око магазин говоре: Божо Репе, историчар, професор Филозофског факултета у Љубљани, Божидар Језерник, етнолог, професор Филозофског факултета у Љубљани, економиста Јоже Менцингер, песник Борис А. Новак и писац Горан Војновић.

Аутор: Стеван Костић