Дежела и јужњаци, рат и мир

У јуну 1991. Словенија је прогласила независност од Југославије. Први пут након више од 45 година у Југославији је почео рат. Први пут се десило да неко запуца на некада 4. по снази армију у Европи. Први пут се десило да моћна армија стварана у време Тита почне да пуца. Први пуцњи означили су и крај државе Јосипа Броза и почетак живота независне Словеније која ове година пуни 30 година.

Тог 25. јуна 1991. председник Скупштине Словеније Франце Бучар рекао је да декларација о независности представља кулминацију о стогодишњим настојањима словеначког народа. А Милан Кучан је поручио да уставни акт и уставни закон омогућавају словеначкој држави преузимање свих права и дужности чије извршавање је било до тада Уставом из 1974. пренесено на органе СФРЈ.

Уследиле су одлуке савезних власти, уследио је 10-дневни рат - мали рат после којег су дошли велики, како је те догађаје описао Петер Хандке.

Након рата, ЈНА се повукла из Словеније, што је значило ново повлачење граница у односу на оне историјске авнојевске.

Како Словенија 30 година после гледа на ту 1991. годину, како коментаришу оцену последњег америчког амбасадора у СФРЈ да је словеначки "гарбо национализам" срушио Југославију, шта Словенци данас кажу о избрисанима, коме је од јужњака данас Словенија дежела, а како на јужњаке и Југославију Словенци гледају данас.

У емисији говоре: Милан Кучан, председник Председништва Словеније 1991. године, Милан Аксентијевић, пуковник ЈНА 1991. године и један од избрисаних, Росвита Песек, новинарка РТВ Словеније - на Филозофском факултету у Љубљани докторирала на теми независности, Игор Мекина, дугогодишњи словеначки новинар - први који је писао о избрисанима, и писац Горан Војновић.

Аутор: Стеван Костић.