Природни драгуљи Србије

Царска Бара је велика планета птица. Овде се гнезди две стотине педесет врста.

У специјалном резервату природе Царска Бара примењују се три степена заштите. Првим степеном обухваћена су подручја Тигањице, Перлеске и Царске Баре. Ове делове резервата човек не сме, такорећи, ни погледом да оскрнави. Забрањен је сваки лов и риболов или било каква, и најмања интервенција у природи, а дозвољена су искључиво организована научна истраживања.

Дуго је Јосиф Панчић трагао за тајанственим четинаром о којем је слушао од горштака са Таре. Знао је да тај, у томе часу, непознати четинар није ни смрча нити бор и да расте на неким непознатим обронцима велике зелене загонетке... Планине пуне ендемских биљних врста.

У средишњем делу Националног Парка Тара, на заравни Митровац, налази се резерват природе Црвени Поток. Шума јела и смрча овде је вековима несментано расла у складу са природним законима, без икаквог утицаја човека који често уме и да поквари склад природе.

На Тари је регистровано педесет шест врста сисара. Цар и господар Тарских шума, њен заштитни знак, уз Панчићеву оморику, мрки медвед, крстари шумама. Претпоставља се да на Тари стално борави педесетак ових чудесних животиња.

Осамнаест километара од Жагубице, у средишњем делу планине Бељаница, овећа породица столетни букава што парају небо, чини јединствену прашуму у нашој земљи. Овај резерват природе, назван Бусовата, заштићен је од хиљаду девет стотина седамдесет пете године.
На релативно малом простору од шеснаест хектара налази се јединствен репродукциони материјал за ретку популацију биљака и животиња.

У клисури осаничке реке је Прераст, својеврсни камени тунел, вајарско дело природе, дужине десет и висине два метра. Клисура осаничке реке, у Хомољу, заштићено је природно добро.

Мали Колорадо... Тако су мештани с поносом назвали кањон бољетинске реке који се налази у Националном Парку Ђердап. Ако је мали, није мање занимљив. Као да су се у неком тренутку земљине дуге историје скаменили листови велике, камене књиге коју је штампала мајка природа.

Аутор: Владимир Новаковић
Текст читао: Драган Вучелић
Камера: Павле Танасијевић
Монтажа: Немања Радић