Господар Дунав и његови водени витезови

Од Црне планине до Црног мора вуче своје оловно сиве воде кроз вирове историје.

Снажним замасима усекао је себи пут између карпатских и балканских планина. Тако је настала јединствена Ђердапска клисура којом се божанска река, Дунав силни, провлачи и увија стотинама километетара.

Расте, размахује се и шири од обале до обале, као огромно водено тесто. На два места привидно је сапет у клисури да би своју огромну енергију даровао људима. Привидно и привремено јер се силина Дунава не може тек тако обуздати.

Легенда каже да је њиме истекло Панонско море. Опхрван носталгијом за морским пространствима, код Голупца се раширио и добио обрисе мора. Раширеним рукама од обале до обале у дужини од седам километара, пошао је у загрљај Голубачкој тврђави.

У наставку тока, прекрстио је своје дуге водене руке, скупио се, умирио и увукао у себе идући у дубину. На појединим местима његова дубина у Ђердапској клисури износи дведесет метара.
Дунав, Данубиус, речни римски бог. Или Истар, грчки назив за божанство вода. Келтски Данув, Персијски Дану, што значи река.

Краљица свих река, био је уверен Херодот.

Ђердапска клисура је највећа клисура у Европи. Ђердапско језеро простире се на 253 квадратна километра и највеће је језеро у Србији.

На десној обали Дунава, код тврђаве Рам, која је у потпуности обновљена, предвиђено је да се изгради модерно пристаниште.

Уредник: Владимир Новаковић
Сниматељ: Павле Танасијевић
Монтажа: Немања Радић