Пекић у овом времену чуда

"Није имао шта да тражи/ У овом нашем времену", записао је Матија Бећковић у песми о Бориславу Пекићу. У свом времену, Пекић је написао "1999." која нам се догодила. И "Како упокојити вампира" из којег данас реченице о прецима и потомцима и прошлости и будућности живе самостално у јавној сфери. И "Беснило", којем нас је вратила епидемија у овој јубиларној години. Писац "Златног руна", најмонументалнијег романсијерског подухвата у целокупној српској књижевности (по оцени Предрага Палавестре) и један од највећих српских писаца у уметности се јавио најпре у свету филма. Пре шест деценија представљао је тадашњу државу на Канском фестивалу. Деценију касније, пре пола века, добио је Нинову награду за роман године ("Ходочашће Арсенија Његована").

"Ми не говоримо само речима, ми говоримо читавим животом", рекао је у једном од последњих интервјуа Пекић, који се тог гесла и придржавао.

Као гимназијалац, ухапшен је 1948. јер је био члан Савеза демократске омладине Југославије, по изласку с робије - у почетку је писао под псеудонимом. Као остварен писац, отишао у Лондон из којег се вратио после две деценије: учествовао у обнови рада Демократске странке, у грађанским протестима почетком 90-их...

Заговарао и демократске принципе који су усклађени са националним.

О Бориславу Пекићу у емисији Око магазин говоре: пишчева супруга Љиљана Пекић, академик Матија Бећковић, професори Владета Јанковић и Михајло Пантић, писци Филип Давид и Вуле Журић, извршни директор "Службеног гласника" Петар Арбутина.

Аутор емисије Драгана Игњић