среда, 23. дец 2020, 18:25
Могу ли српска вина да заиграју "Лигу Шампиона"?
Годинама је зрела и на крају сазрела. Национална стратегија винарства и виноградарства. Да ли је у вину истина или је у вину спас?
План је да се у Србији, у наредних десет година, површина под виноградима и количина произведеног вина утростручи. Шта је за то потребно? Хоће ли ова стратегија бити као вина од сорти тамјаника и пино ноар - лака, питка, пријатног укуса или као вранац и теран оне мало теже и опоре сорте?
Србија има повољне климатске, земљишне и друге услове за гајење винове лозе. Производња вина подељена је на 22 рејона, 77 виногорја и три винске регије. У поређењу са земљама у окружењу, Србија има најмању површину под активним виноградима. Кад је реч о густини винограда - 4 пута мању од Хрватске и 6 пута мању од Словеније. Заостаје Србија и у количинама производње вина. Како то да се промени у наредних десет година? Чиме ће се мерити успешност стратегије и колико новца и времена је потребно, да се Србија позиционира на глобалној винској мапи?
Гости емисије "Око" су доц. др Марко Малићанин, председник Савеза винара и виноградара Србије, Веселин Деспотовић, председник удружења винара Шумадија и проф. др Драгослав Иванишевић са Пољопривредног факултета у Новом Саду.
Уредник и водитељ: Сања Драгићевић Бабић
.jpg "Циклономад, први део")
Коментари