Црни лабуд, а вирус

Било је различитих процена, а онда је стигла и потврда из врха ММФа. Генерална директорка Кристалина Георгијева потврдила је да ће се до краја наредне недеље тачно утврдити колико је светску економију инфицирао вирус корона. За Србију се већ зна. Срећом, нема заражених
људи, али је зато заустављена производња у фабрици аутомобила Фијат у Крагујевцу јер нема делова из Кине. А неће бити ни туриста из Кине - скоро 60 одсто аранжмана је отказано за фебруар и март.

Кинеска економија је по јачини друга на свету, чини петину глобалне привреде. Да би спречио пад финансијског тржишта и одржао банке стабилним. Пекинг је одмах по отварању берзи реаговао са 156 милијарди евра. Међутим, пада потрошња, затворене су радње, производња у фабрикама је заустављена, стале су и испоруке пошиљки. И домино ефекат је кренуо -недостаје материјал и делови за производњу и изван Кине, укључујући и Србију. Кинески туристи, који су међу набројнијима на свету, отказују аранжмане широм света.

Из ММФа поручују да ће пратити како ће се, пре свега, здравствено реаговати на ширење заразе, а потом каве ће бити економске последице овог "црног лабуда". Како је вирус постао нови црни лабуд? У економској теорији црни лабуд је назив који се користи за неоубичајене, непредвидиве догађаје који имају потенцијал да дубоко поремете свет финансија и привреде.

Какве су последице вирус корона на кинеску и светску економију? Да ли постоји дугорочан план за санацију негативних ефеката или План Б не постоји?

О томе у Оку економије говоре гости у студију - професор Економског факултета Слободан Аћимовић и Исмаил Мусабеговић, професор Београдске банкарске академије.

Са лица места, из Пекинга извештава новинар РТСа Немања Милутиновић, а о томе какав одговор на могућу нову економску кризу спрема Европска Унија из Брисела извештава репортер РТС-а

Душан Гајић.

Емисију води и уређује Весна Дамјанић