петак, 21. феб 2020, 13:00
Тара, европска лепотица, други део
Тара је у елитном европском друштву шумовитих планина. Национални парк простире се на око 25 хиљада хектара, а више од двадесет хиљада је под шумом.
Од мештана је Јосиф Панчић чуо да тај тајанствени четинар није ни јела ни смрча, нити бор и да расте негде на Тари. Двадесет година је трагао и најзад 1875. године, једног јутра кроз прозор куће Ђурића у селу Заовине угледао то дивно, витко стабло четинара кратких грана. Тада су славни српски научник и оморика једно другоме дали име, које и данас, у ботаничком свету симболизује и проноси славу планине, Јосифа Панчића, Србије и Балкана.
У резервату природе "Треница" настанила се велика породица панчићевих оморика, броји око 600 чланова, од малених и нејаких до оних стамених и најстаријих.
Многе су раскрснице на Тари обележене, како је и ред, дрвеним путоказима. На све стране чаробан поглед на зеленожута пространства тарских шума и пропланака у долини, на планинске дрвене куће и бачије, посивеле од времена и чекања и на зелену хидру Заовинског језера.
Тара је планина изузетно богате и разноврсне флоре и фауне.
На овим планинским пространствима расте 1.156 врста биљака.
Планина је сигурна кућа и дом за око 140 врста птица, што је сврстава у оринтолошко подручје од међународног значаја. Регистровано је и 56 врста сисара.
Цар и господар тарских шума, њен заштитни знак је медвед. Претпоставља се да шумама Таре крстари око педесет ових чудесних животиња.
Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Драган Стојановић
Сниматељ: Павле Танасијевић
Монтажа: Немања Радић
Коментари