Моја лепа Србија: Смедерево, други део

Лепи дани су и у делу Смедерева који се данас зове Плавинац. Са терасе виле се поглед пружа преко плодних винограда све до обала Дунава, а и даље.

Када је кнез Милош од извесног Турчина купио виноград са идејом да направи подрум вина и конак, сигурно није ни слутио да ће чокот винове лозе и вила бити толико дуговечни. Вили је током времена мењана намена, а мењала је и власнике. Данас се горди сачуваним стилским намештајем из времена монархије.

Живот у Смедереву обележио је и Димитрије Давидовић, писац првог српског устава. Иако често осуђиван због свог дејанија, Смедерево је остало његов дом.

Сартид и Железара, која је започета 1964. године и завршена 1971, пробудила је нови живот у Смедереву. Тиме је земља ушла у ред модерних развијених индустријских земаља, а Смедерево по њима постало познато.

Илија Милосављевић Коларац, добротвор и задужбинар, Милорад Арсенијевић Балерина и Ђорђе Вујадиновић Носоња, фудбалери, с поносом су и достојно проносили име свога града. Ту је и чувени редитељ Радивоје Лола Ђикић који је у својим серијама прославио плејаду југословенских глумаца на челу са Мијом и Чкаљом. Смедерево је на неки начин дом и Бранислава Нушића у чију част и данас организује фестивал, позоришне дане.

Данас са 108 хиљада становника Смедерево корача ка новинама, ка будућности сигурним кораком и са вековним искуством и традицијом.

Уредник: Владимир Новаковић
Аутор текста: Александра Богдановић
Сниматељи: Павле Танасијевић, Иван Степановић
Новинар: Александер Влајковић
Монтажа: Немања Радић