Око магазин: Исидора и Дис, две Скерлићеве грешке

Паралелне биографије два писца, осим што су почели да пишу приближно у исто време, везује и један човек: Јован Скерлић ретко је грешио, али кад јесте - те су се грешке звале Исидора Секулић и Владислав Петковић Дис.За прву жену академика говорили су да је "Андрић у женском обличју". Матош је примећивао да пише "мушки", што је у то време био комплимент. Пре Првог светског рата - о њој је писао Јован Скелић. После Другог светског рата - због ње је Милован Ђилас написао своју књигу о Његошу. Први јој је замерао космополитизам, а други - национализам. Да ли је "у невреме" била националиста и да ли је била "прогоњени космополита"? Шта је могло да буде написано у другој књiзи о Његошу, коју је, по сопственом признању, спалила после Ђиласове критике? Шта је говорила о "малим народима" и о разумевању стварности? Зашто неке реченице Исидоре Секулић делују као да их је писала гледајући данашње вести?

Владислав Петковић Дис за живота је објавио само две збирке песама. "Утопљене душе" на нож је дочекала критика, а "Ми чекамо цара" исмевала је чаршија. За књижевне диктаторе свог времена био је ретроградни декадент, песник "не душевног бола него душевне болести", без укуса и без талента. Један од највећих српских песника XX века својим стиховима предвидео је и властиту судбину. Да ли би, да се није утопио те 1917. године, дочекао заслужено признање? Да ли је његов непоправљиви песимизам боље осликавао расположење у Србији током Балканских ратова, него култура националне енергије коју је заговарао Јован Скерлић? Ко данас чита Дисове стихове?
У години у којој се навршило 140 година од рођења Исидоре Секулић и 100 година смтри Владислава Петковића Диса, Око магазин подсећа на значајне и контроверзне моменте из биографије великих писаца.

Аутор: Драгана Игњић
Уредник: Горислав Папић