ТВ лица: Ђорђе Марјановић и "Ђокисти"

Као и сваке године прославу су му приредили његови "Ђокисти", а допутовали су и из разних делова Русије његови верни обожаваоци који су доносили корпе ружа. Кољу, руског "Ђокисту" са најдужим стажом на аеродром су испратили сви они који нису могли да дођу. Стизали су и са ex Yu простора, прво на прославу у Београд, а неколико дана касније и у Кучево где је стигао и представник Амбасаде Руске Федерације у Србији.

Какав је човек Ђорђе Марјановић, када су му и данас, више од пола века верни они који су лудовали за њим?

Одговор на ово питање даће "Ђокисти" најстарији фан клуб на овим просторима. Све је почело тако што су га сачекивали на Теразијама када је излазио из стана, а ни сами не знају како су успевали у време пре мобилних телефона, па и кућних апарата, да јаве једни другима куда се креће. Било је довољно десетак минута да се направи колона младих људи који га прате низ улицу. То је прерасло у клуб обожавалаца, штампали су чланске карте, а од чланарине су куповали платна на којима су писали транспаренте када би га дочекивали. Кажу да су им маме одахнуле јер су престали да цепају постељину на којој су дотада писали, а први графити који су се појавили на његовој згради писани су класичном фарбом тако што су једни другима стајали на раменима. Упркос томе што је био звезда интернационалних размера, Ђорђе је бринуо о обожаваоцима чак толико да је обилазио њихове родитеље када су болесни, забрањивао им да иду у клуб док не поправе оцене, кумовао када су се женили и удавали, крштавао њихову децу...

Кроз сећања, данас озбиљних људи, испричана је прича о идолу који није промовисо пороке, кога нису пратили скандали, кога нису чували телохранитељи, који је био као сав нормалан свет и због тога су и данас спремни да пређу хиљаде километара да му честитају рођендан и кажу да га обожавају.

Аутор: Тања Петернек Алексић