субота, 02. авг 2014, 18:30

Квадратура круга: Зов трубе

Труба је у Србији дуго била само војнички инструмент који се оглашавао у боју и у строју. Почетком прошлог века труба је у Србији прерасла из војничког у народни инструмент. Од тренутка када је труба ушла у народ она га више није напуштала. Нити он њу.

Самоуки и самоникли трубачи из Србије трубом су певали о завичају, о чежњи, о неоствареним љубавима. Трубом су терали муку и тугу. Трубом су се борили против оскудице и неправде. Трубом су певали о животу.

На југу Србије труба се рађала у махалама и у том крају људи су се латили трубе да би преживели. На западу Србије труба се рађала на ливадама и ту су се људи хватали трубе да би њоме муку одагнали. И на југу и на западу Србије очеви су синовима остављали у наслеђе таленат и трубу.

У чему се све разликује звук трубе са југа од оног са запада Србије, када је Србија извела први пут трубу на јавну позорницу, шта све носи звук тог лименог инструмента, сазнаћете у новом издању Квадратуре круга, чији је аутор Бранко Станковић трубу уводио у нове просторе у којима се она никада до сада није чула: у пећине и прерасте, како би вам пренео њен ехо и зов.