Да Можда Не

У очекивању новоформиране власти да начини прве кораке у остваривању предизборних обећања, стање у правосуђу у Србији се намеће као приоритетна тема. Правосуђе се бори са три и по милиона нерешених случајева, а по броју захтева грађана пред међународним судом у Стразбуру Србија је међу водећим земљама. Огроман број радних спорова и предуго трајање процеса су главне структурне карактеристике наших судских анала. Потврду неуспеха реформе правосуђа, дао је Уставни суд одлуком да се на посао врате судије и тужиоци, који нису изабрани због примене критеријума достојности, стручности и оспособљености. За нову реформну нема ни новца ни времена. Најављује се Стратегија и акциони план реформе правосуђа, како би се "отклониле негативне последице реформе правосуђа која је била спровођена од 2009. године".

Да ли се спроведена реформа правосуђа може бранити, има ли бар неки сегмент који боље функционише него раније? Да ли је нанета штета и ако јесте како је поправити? Шта су гаранције да нова власт неће поступати по политичким критеријумима и како створити судство које је независно, правично и ефикасно? Може ли се било шта урадити у привреди, инвестицијама, запошљавању ако правосуђе не функционише? Да ли ће неко одговарати због лоше реформе правосуђа?

У емисији Да Можда Не, говоре:

Петар Петровић, председник Одбора за правосуђе Скупштине Србије из Јединствене Србије

Владимир Цвијан, члан Одбора за правосуђе Скупштине Србије из Српске напредне странке

Зоран Ивошевић, бивши судија Врховног суда Србије

Горан Илић, председник Удружења тужилаца Србије

Драган Здравковић, судија Привредног суда у Нишу, враћен одлуком Уставног суда 2012.

Шта Србија мисли о себи у емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић.