Читај ми!

Да Можда Не

Рехабилитација Драже Михаиловића - Последњи чин

О рехабилитацији генерала Драгољуба Драже Михаиловића одлучиваће се 23. марта у Вишем суду у Београду. Овај поступак рехабилитације, иако можда најосетљивији, следи после рехабилитације Драгише Цветковића, бившег председника Владе Краљевине Југославије, потписника "Тројног пакта" са нацистичком Немачком. Поништење пресуде из 1946. године, којом је Михаиловић осуђен на смрт стрељањем, као и враћање грађанских права, захтевом за рехабилитацију затражио је његов унук Војислав Михаиловић

Ђенерал Дража, за многе представља оличење српских подела. Несрећна судбина генерала, кога је издао и његов краљ, позвавши га, при крају Другог светског рата, да се прикључи Јосипу Брозу, кога су затим издали и његови саборци, предавши га комунистичким властима, није окончана последњим чином - суђењем и стрељањем. Дража је од стране Титовог режима сатанизован, изједначаван са Павелићем и употребљаван за прављење равнотеже са хрватским усташтвом, намећући Србији грех колаборације са нацистима. Његова рехабилитација поприма многострука значења и консеквенце, како у унутрашњем друштвеном животу Србије тако и у регионалним односима. Председник Хрватске Иво Јосиповић је већ реаговао изјавом да покушај рехабилитације није добар потез Србије, наводећи да не зна ниједну битку у којој су се четници озбиљније борили против окупатора, али да зна за битке у којима су четници заједно с окупаторима, па и са усташама, учествовали у борбама против партизана, као и да су се заједно са пораженим снагама повлачили према Аустрији.

Да ли је дошло време да се антифашистичко наслеђе Србије и улога покрета и личности из доба Другог светског рата преиспитају? Да ли је рехабилитација Драже Михаиловића допринос помирењу или оживљавању историјских траума? Где је граница колаборације и да ли су следећи Милан Недић и Димитрије Љотић? Да ли је борба против нацистичког окупатора једини критеријум антифашизма или су идеолошки разлози и победа комуниста били пресудни за судбину антикомунистичких снага у Србији.

У емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, говоре:

Горан Деспотовић, члан Савеза антифашиста Србије
Слободан Хомен, државни секретар Министарства правде
Бојан Димитријевић, историчар
и из Загреба Иво Голдштајн, историчар

Шта Србија мисли о себи у емисији "Да Можда Не" Оливере Ковачевић.

Објављујемо истраживања јавног мњења, које је специјално за ову емисију урадио Истраживачки центар РТС-а. Илустрације: Горан Ратковић.

Коментари

Dobar tekst, ali..
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Zelja za lepotom
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Bravo
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Miss
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару
Treba li zabraniti lepotu?
Избор за Мис Србије на Тргу републике – женско тело на јавном кантару