Да Можда Не

Холивуд и Срби, лоши момци

У ери после Другог светског рата, главни негативци филмаџија Истока и Запада били су Немци. После свих пређених офанзива, време Хладног рата наметнуло је потребу за новим непријатељима, тако да су све до деведесетих омиљени негативци Холивуда били Руси и уопште комунизам, које су повремено замењивали јужноамерички наркобосови.

После пада Берлинског зида, улоге злих преузимају блискоисточни и остали терористи, који пружају сјајан шлагворт америчким суперстаровима да спасавају свет у последњим секундама.

Појава "добрих муслимана" у Босни, отвара нове перспективе сценаристима, па тако Срби, који су деведесетих изгубили, пре свих осталих, медијске битке, постају погодни стереотип за "политички коректног" негативца.

"Миротворац" из 1997. је први велики холивудски филм у коме је клише о Србима као лошим момцима попримио јасне одлике. Иако нису доживели славу на благајнама, филмови о Србима негативцима ређају се до наших дана. Размере филмске хајке ишле су дотле да је прошле године чак и Тужилаштво за ратне злочине Србије упутило допис надлежним министарствима Србије, у којем траже да реагују поводом француског филма У кавезу у коме се, према оценама тужилаштва, исмевају стварне жртве трговине људским органима. Наиме, овај филм Албанце третира као жртве трговине органима, а Србе као кривце.

Врхунац српског незадовољства изазвао је дебитантски филм Анђелине Џоли У земљи крви и меда, за који неки медији из Србије и Републике Српске траже забрану приказивања, оцењујући да је у питању класични пример америчке антисрпске пропаганде у коме се грубо фалсификује историја навођењем да је у протеклом рату убијено 300.000 Бошњака и силовано чак 50.000 Бошњакиња.

Новопечена редитељка Анђелина Џоли тврди да филм није антисрпски, а преко Удружења новинара Србије демантује да је позивала на укидање Републике Српске и да је нетачно да се у филму тврди да је 300.000 људи погинуло у сукобу.

Да ли су Срби осуђени на улоге лоших момака и стереотип о балканским негативцима? Како је могуће променити слику о Србима и њиховој улози у ратовима деведесетих? Да ли су реакције српских медија примерене или је у питању притисак на слободу уметничког стваралаштва? Да ли је створена атмосфера линча и ко прети српским глумцима који играју у страним продукцијама?

У емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић, говоре:

Срђан Кољевић, сценариста и редитељ,
Лазар Стојановић, редитељ,
Јанко Баљак, редитељ,
Владимир Кецмановић, књижевник.

Шта Србија мисли о себи у емисији Да Можда Не Оливере Ковачевић.