субота, 07. јан 2012, 14:05
Ексклузивно: Шта смо све преживели - Јелисавета Карађорђевић
Принцезу Јелисавету Карађорђевић први пут сам срела пре 22 године, када ми је гледатељка јавила да у посети има "нашу принцезу". Била је то мајка Драгана Бабића, која ми је омогућила сусрет са Јелисаветом.
Сећам се да је тај интервју снимљен једног недељног јутра на травњаку Калемегдана. Тада је принцеза Јелисавета знала да изговори на српском "како си Мира". Тек је почињала да учи српски, чврсто решена да се у Србију враћа чешће.
Од првог доласка у Србију, када је дошла само на кратко као супруга перуанског дипломате и визу на брзину добила у Будимпешти - Јелисавета Карађорђевић није престајала да се бори за истину. Желела је да докаже да њен отац кнез Павле није крив и да није издао земљу.
Од тих првих дана доласка у Србију, пратила сам Јелисавету Карађорђевић у њеним акцијама када год сам могла. Желела сам да сазнам све о породици која је носила жиг срама само зато што није била схваћена и што дела кнеза Павла нису била правилно тумачена.
Имала сам прилику да у њеном њујоршком стану виђам предмете из куће породице Демидов, из породичног летњиковца у Фиренци, ствари породице Романов... Боравила сам у кући у Паризу коју сам у једној од емисија назвала "кућом изгнанства" у којој је породица становала након мукотрпног прогона у Кенију и где се кнез Павле суочио са смрћу свог вољеног сина Николе. Била сам у тој кући у Паризу и данима је нисам напуштала живећи историју своје земље, а да о томе нисам ништа знала. Тога није било у нашим уџбеницима историје. Кућа у Паризу у 16. арондисману била је тако отмена, ненаметљива и скромна, уредна, као да су укућани изашли само на трен. Била је то кућа у коју се вратила Јелисавета Карађорђевић први пут после дугог одсуствовања, након наглог одласка из родитељског дома, када је имала 23 године. Није могла да гледа тужне и разочаране родитеље. У тој кући заједно смо читале писма њених родитеља. Све је било ту, осим писама између 1941. и 1945. године. Неко их је већ однео. Боравећи у тој кући, имала сам утисак да је време стало. Било је доста писама, бележака. Биле су ту хаљине кнегиње Олге, књиге кнеза Павла, нашле смо и дневник који описује шта је све мучило њих двоје у изгнанству. Заједно смо једног дана посетиле и кнегињу Олгу у једном дому за старе поред Париза. Тада сам је први пут видела. Светска штампа и лист "Royalty" забележили су на 15 страна тај сусрет и све што се са породицом догађало. Била је то сензација. Године 1994. Кинотека је те емисије уврстила у своју документацију као први ауторски новинарски материјал. Кнегиња Олга Карађорђевић тада је први пут након Другог светског рата виђена на филму.
У оквиру емисија "Ексклузивно" које радим, било је емитовано неколико документарних емисија које су водиле до истине. Људи су се тада први пут суочили са животом породице Карађорђевић која је живела далеко од своје земље, а била дубоко уткана у нашу историју.
Урадила сам укупно шест емисија које су се бавиле породицом Павла Карађорђевића. Била сам у ситуацији да на аутентичним материјалима учим историју своје земље.
У емисији "Шта смо све преживели - Јелисавета Карађорђевић" обједињена је прича једне породице о којој смо донедавно веома мало знали. У емисији говоре лакеј на двору као и дадиља Јелисавете Карађорђевић. Ти људи били су непосредни сведоци њиховог начина живота.
Истраживање је трајало 22 године. Када год бих дошла до нових сазнања, настајала би нова емисија. Обиље личне документације са којом сам се суочила - дало ми је неке до тада непознате податке о превирањима пред сам рат као и о ситуацији у којој се кнез Павле нашао. Имао је само једну жељу - да што мање страдамо.
Кнез Павле ухапшен је 28. марта 1941. и послат у избеглиштво. Ван земље је провео 70 година и никада се није вратио у Србију. Кнез Павле умро је у Паризу 1976. године, имао је 83 године. Кнегиња Олга умрла је 1977. године, имала је 93 године.
Кнез Павле рехабилитован је 28. новембра 2011. године. Тог дана проглашен је невиним.
Autor:
Мира Адања-Полак
У емисији"Ви и Мира Адања-Полак" гости су личности из света науке, културе, политике, уметности и бизниса. [ детаљније ]
Коментари